Upravni postupak predstavlja postupak u kome organi uprave odlučuju o nekoj upravnoj stvari. Kako se ne bi dozvolilo da odluka organa uprave koji odlučuje bude konačna i bez mogućnosti da se preispita njena zakonitost, postoji vid kontrole prvostepenog organa od strane drugostepenog organa uprave.
Ovo je jedan vid upravne kontrole uprave, ali kako bi se povećala pravna sigurnost, postoji i sudska kontrola uprave.
Upravni spor predstavlja kontrolu organa uprave od strane suda. Za potrebe rešavanja upravnih sporova uspostavljen je sud posebne nadležnosti. Upravni sud sa ima sedište u Beogradu, sa odeljenjima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu
Dva najznačajnija zakona za upravno pravo jesu Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o upravnim sporovima.
KO SU ORGANI UPRAVE?
Postoje organi državne uprave, a to su subjekti koji vrše određene upravne poslove u ime i za račun Republike Srbije.
KO ČINI DRŽAVNU UPRAVU?
Državnu upravu čine:
- ministarstva,
- uprave u sastavu ministarstva,
- inspektorati,
- direkcije,
- i posebne organizacije kao što su sekretarijati i zavodi.
Pored organa državne uprave postoje i organi lokalne uprave, kao i pokrajinski organi uprave.
Pored toga što upravnu delatnost vrše organi uprave, ovu delatnost mogu vršiti i drugi subjekti kojima su poverena javna ovlašćenja.
To mogu biti:
- organizacije,
- ustanove,
- javna preduzeća,
- ali i pravna i fizička lica.
REŠENJE UPRAVNOG POSTUPKA
Upravni postupak pokreće se zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti. U prvostepenom postupku organ uprave odlučuje o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.
Kao glavni rezultat upravnog postupka, organ uprave donosi Rešenje kojim odlučuje o samoj upravnoj stvari. Rešenjem se odlučuje da li nekome pripada neko pravo ili mu se utvrđuje neka obaveza.
Dok traje upravni postupak, ogran uprave može da donosi i zaključke, ali se zaključkom odlučuje o pitanjima koja se tiču samog vođenja upravnog postupka, ali ne i o samoj upravnoj stvari.
Ukoliko se u rešenju pojave neke tehničke greške u kucanju imana, brojeva, ili druge očigledne omaške, može se u svako doba zatražiti ispravka. Ispravku vrši organ koji je doneo rešenje, a o ispravci se donosi poseban zaključak.
ROK ZA DONOŠENJE REŠENJA UPRAVNOG POSTUPKA
Ukoliko se postupak vodi u interesu stranke, organ uprave je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka. Nije od uticaja da li je sam upravni postupak pokrenut po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Po izdavanjem rešenja se podrazumeva donošenje i obaveštavanje stranke o donetom rešenju, dakle nije dovoljno da organ uprave donese rešenje, već ga u zakonskom roku mora i dostaviti stranci.
Ukoliko je u pitanju takozvani skraćeni upravni postupak, rok za izdavanje rešenja je 30 dana od dana pokretanja postupka
Ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku stranka ima pravo na žalbu, kao da je njen zahtev odbijen. Žalba se može podneti posle isteka tog roka, a najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka.
Ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonskom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku koji nije duži od 15 dana.
Posebnim zakonom može biti predviđeno da se neizdavanje rešenja u zakonskom roku u određenim slučajevima smatra usvajanjem zahteva stranke.
ŽALBA NA REŠENJE
Protiv rešenja prvostepenog organa stranka ima pravo na žalbu, ako žalba nije zakonom isključena. Žalbu može podneti stranka, ali i svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka.
Žalba se podnosi u roku od 15 dana od obaveštavanja stranke o rešenju, osim ako u određenim slučajevima zakonom nije propisan drugi rok.
Žalba se podnosi drugostepenom organu. Međutim, žalba se ne dostavlja direktno drugostepenom organu, već prvostepenom koji dalje žalbu zajedno sa spisom predmeta prosleđuje drugostepenom organu.
Prvostepeni organ može sam da zameni ožalbeno rešenje kako bi udovoljio žalbenom zahtevu, i da žalbu ni ne dostavlja drugostepenom organu.
Drugostepeni organ prvo ispituje formalne strane žalbe, pa ukoliko ona nije blagovremena, nije dozvoljena, ili ju je izjavilo neovlašćeno lice, drugostepeni organ će je odbaciti.
Ukoliko je žalba formalno uredna, drugospepeni organ odlučuje o žalbi, te može:
- žalbu odbiti kao neosnovanu,
- poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na rešavanje,
- poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar,
- ili izmeniti prvostepeno rešenje.
Razlika između odbacivanja i odbijanja žalbe je u tome što se žalba odbacuje iz formalnih nedostataka, a odbija se iz suštinskih kada je neosnovana.
ROK ZA REŠAVANJE PO ŽALBI
Rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata žalba, osim ako zakonom nije propisan kraći rok.
Drugostepeni organ svoju odluku po žalbi dostavlja prvostepenom organu, a prvostepeni organ je dostavlja stranci.
Ovaj zakonski rok za izdavanje drugostepenog rešenja obuhvata i dostavljanje rešenja stranci. Dakle nije dovoljno da rešenje bude doneto, već ukoliko stranka ne dobije rešenje u zakonskom roku, smatra se da je rok prekoračen i stranka ima pravo pokrenuti upravni spor zbog ćutanja uprave.
UPRAVNI SPOR
Upravni spor je vid sudske kontrole uprave, a detaljnije je regulisan Zakonom o upravnim sporovima.
U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata.
Dakle, da bi se pokrenuo upravni spor protiv nekog upravnog akta, neophodno je da on bude konačan. Konačni su svi akti drugostepenih organa, ali i akti prvostepenih organa protiv kojih žalba nije dopuštena. Ukoliko je u upravnom postupku žalba protiv rešenja bila dozvoljena, ali nije izjavljena, protiv takvog rešenja se ne može pokrenuti upravni spor.
ĆUTANJE UPRAVE
Ukoliko je stranka izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni organ nije doneo rešenje po žalbi u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u određenim slučajevima u kraćem roku ako je to zakonom propisano, postoji takozvano ćutanje uprave.
Stranka može da podnese naknadni zahtev drugostepenom organu, a on u tom slučaju ima rok od još sedam dana da donese rešenje. Ukoliko to ne učini, stranka ima pravo da pokrene upravni spor zbog ćutanja uprave.
Bitno je naglasiti da se naknadni zahtev podnosi direktno drugostepenom organu, i da je pre pokretanja upravnog spora neophodno sačekati da prođe novi rok od sedan dana. U protivnom Upravni sud može odbaciti tužbu u upravnom sporu. Zakonom o upravnim sporovima je predviđeno da će tužba biti odbačena ako je neblagovremena ili ako je podneta pre vremena.
U slučajevima u kojima prvostepeni organ u zakonskom roku nije doneo rešenje po zahtevu stranke, a žalba protiv prvostepenog rešenja nije dozvoljena, takođe se može pokretnuti upravni spor zbog ćutanja uprave. U ovom slučaju stranka je dužna da pre pokretanja upravnog spora dostavi prvostepenom organu naknadni zahtev, a prvostepeni organ ima dodatni rok od sedam dana da odluči.
KAKO TEČE UPRAVNI SPOR?
Upravni spor regulisan je Zakonom o upravnim sporovima.
Upravni spor se pokreće tužbom. Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci ili u određenim slučajevima u kraćem roku ako je to zakonom propisano. Tužba se predaje Upravnom sudu neposredno, preko pošte ili na zapisnik.
Tuženi u upravnom sporu jeste organ čiji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po zahtevu, odnosno po žalbi stranke nije doneo upravni akt.
DA LI SU MOŽE ODBACITI TUŽBU?
Sud može tužbu odbaciti ukoliko je ona nepotpuna, nerazumljiva, neblagovremena, i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o upravnim sporovima.
Sud će pozvati tuženi organ da da odgovor na tužbu, i da dostavi spise predmeta upravnom sudu. Ako tuženi u toku sudskog postupka donese novi akt kojim menja ili poništava upravni akt protiv kojeg je upravni spor pokrenut, kao i ako naknadno donese akt u slučaju da je upravni spor pokrenut zbog ćutanja uprave, sud će pozvati tužioca da se izjasni o tome da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje pri tužbi i u kom obimu, odnosno da li tužbu proširuje i na novi akt.
U upravnom sporu sud će održati usmenu javnu raspravu ako je neophodno neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Sud rešava upravni spor donošenjem presude. Presudom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana.
Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za upravno pravo i upravni spor.
Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Avgust 2021