Dvoje ljudi odluče da žive zajedno, bilo u formi braka ili u formi vanbračne zajednice. Svaka zajednica života otvara i pitanja imovine. Zakon u određenoj meri uređuje ova pitanja. Ostavljena je mogućnost i da se ova pitanja urede ugovorom između supružnika (bračni ugovor), ili vanbračnih partnera (predbračni ugovor).
Da bismo shvatili pitanje bračnog i predbračnog ugovora, treba razumeti na koji način zakon reguliše imovinske odnose partnera.
ŠTA JE BRAK, A ŠTA VANBRAČNA ZAJEDNICA?
Porodični zakon brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Ukoliko ne postoje smetnje, brak se zaključuje davanjem slobodne izjave volje pred matičarem.
Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji. Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim Porodičnim zakonom.
IMOVINSKO PRAVNI ODNOSI U BRAKU
Postoje dva režima imovine kod bračnih partnera. Svaki supružnik može imati svoju posebnu imovinu, a određena imovina može biti i zajednička imovina oba bračna druga.
Vanbračna zajednica je po pitanju imovinskih odnosa izjednačena sa bračnom.
Supružnici odnosno budućih supružnici mogu zaključiti bračni odnosno predbračni ugovor i time detaljnije urediti svoje imovinske odnose.
POSEBNA IMOVINA SUPRUŽNIKA
Sva ona imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Bez obzira što je zaključio brak, ova imovina i dalje ostaje njegova posebna imovina. On njom samostalno može da upravlja i raspolaže. Za bilo kakav pravni posao koji se tiče posebne imovine nije potrebna saglasnost drugog bračnog druga.
Nakon sklapanja braka, posebnu imovinu jednog bračnog druga činiće sve ono što je on dobio na poklon. Takođe, posebnu imovinu činiće imovina koju je nasledio u toku trajanja bračne zajednice.
Novac dobijen prodajom posebne imovine i dalje ostaje posebna imovina tog bračnog druga. Ukoliko bračni drug od ovako dobijenog novca kupi neku drugu imovinu, i ona ostaje postaje njegova posebna imovina na koju drugi bračni drug nema pravo svojine.
ZAJEDNIČKA IMOVINA STEČENA U BRAKU
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja braka predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Bez uticaja je od čije je zarade imovina kupljena, ona ipak predstavlja zajedničku imovinu. Ukoliko se na primer stan kupi od kredita koji otplaćuje jedan supružnik, taj stan ipak predstavlja zajedničku imovinu jer se zarada drugog supružnika troši na druge potrebe porodice.
Čak i u situaciji gde jedan supružnika ne radi, imovina stečena od zarade drugog supružnika smatra se zajedničkom. Ovo važi jer drugi supružnik koji nema posao može davati svoj doprinos čuvanjem deteta, održavanjem domaćinstva, pripremanjem hrane i tako dalje.
Zajedničku imovinu čini i imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku. Ovo važi osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
Zajedničku imovinu čini i imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku.
Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. U sudskom postupku visina doprinosa utvrđuje se na osnovu veštačenja veštaka ekonomske struke ili veštaka građevinske struke ukoliko su u pitanju nekretnine.
UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE ZAJEDNIČKOM IMOVINOM
Zajednička imovina je u takvom režimu gde unapred nije određeno koliki je udeo kog supružnika. Pretpostavka je da su udeli supružnika u sticanju zajedničke imovine jednaki, tj ta svaki supružnik ima 50 % udela. Može se dokazivati da udeli nisu jednaki, tj da jedan supružnik ima veći doprinos.
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Jedan supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti.
NEKRETNINA KAO ZAJEDNIČKA IMOVINA
Nekretnina u Katastru nepokretnosti može biti upisana kao zajednička svojina supružnika bez opredeljenog udela svakog od njih. Ukoliko se supružnici upišu kao suvlasnici tako da je udeo svakog od njih poznat, tada se smatra da su oni izvršili deobu zajedničke imovine, i svaki suvlasnički deo predstavlja posebnu imovinu supružnika kojom on može slobodno da raspolaže. Deoba se može izvršiti prilikom kupovine nepokretnosti, ali i kasnije ako supružnici zaključe bračni ugovor.
Ukoliko je nepokretnost u Katastru upisana na ime samo jednog supružnika, a stečena je tokom trajanja braka, ona se smatra zajedničkom imovinom oba supružnika, osim ako nakon upisa nije zaključen bračni ugovor ili je o pravima supružnika odlučivao sud.
Za prodaju nekretnine koja predstavlja zajedničku imovinu potrebna je saglasnost oba supružnika.
Za uspostavljanje hipoteke na nekretnini koja je upisana na ime samo jednog supružnika a smatra se zajedničkom imovinom, potrebna je saglasnost i drugog supružnika. U protivnom supružnik koji nije dao saglasnost može u parničnom postupku tražiti utvrđenje da nije dozvoljeno izvršenje javnom prodajom u izvršnom postupku. Zakon o hipoteci propisuje da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Ova saglasnost zajedničara za zasnivanje hipoteke ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti. Saglasnost mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom a koje stanovište je zauzeo i Ustavni sud, jer u suprotnom drugom supružniku može biti povređeno pravo na imovinu.
DEOBA ZAJEDNIČKE IMOVINE
Kao što smo rekli u zajedničkoj imovini supružnika nije utvrđeno koliki je udeo kog supružnika u toj imovini. Deoba zajedničke imovine predstavlja utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Deoba zajedničke imovine može se izvršiti za vreme trajanja braka, ali i posle njegovog prestanka.
Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo. Ovo važi ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika. Ako je vrednost ličnih stvari nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.
Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo. Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.
Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
SPORAZUMNA DEOBA IMOVINE
Ako supružnici, odnosno vanbračni partneri mogu da se sporazumeju, zaključiće sporazum o deobi zajedničke imovine.
Supružnici odnosno vanbračni partneri takođe mogu zaključiti i bračni ugovor odnosno predbračni ugovor kojim će podeliti zajedničku imovinu. Sam tekst ovog bračnog ugovora odnosno predbračnog ugovora može sastaviti advokat nakon što utvrdi volju ugovornih strana, a nakon toga ugovorne strane pristupaju kod javnog beležnika kako bi se izvršila solemnizacija.
SUDSKA DEOBA IMOVINE
Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu će izvršiti sud. Pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika se može utvrditi zavisno od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju sami supružnici, naslednici umrlog supružnika, ali i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.
ODGOVORNOST ZA OBAVEZE
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Ukoliko iz posebne imovine supružnika ne mogu da se namire obaveze, poverilac može zahtevati deobu zajedničke imovine. Deoba se zahteva kako bi se mogao naplatiti iz udela supružnika koji duguje.
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Onaj supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.
Pitanja odgovornosti za obaveze mogu biti detaljanije uređena bračnim odnosno predbračnim ugovorom.
BRAČNI UGOVOR
Supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj imovini urediti bračnim ugovorom. Supružnici bračnim ugovorom takođe mogu urediti i svoje odnose na budućoj imovini.
Sam tekst bračnog ugovora može sastaviti advokat nakon što utvrdi volju oba supružnika. Nakon toga ugovorne strane pristupaju kod javnog beležnika kako bi se izvršila solemnizacija (overa). Prilikom potvrđivanja ugovora, javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Ukoliko je predmet bračnog ugovora neka nepokretnost, on se upisuje u javni registar prava na nepokretnostima.
Zakonom nije izričito regulisano da li je dozvoljeno da supružnici izvrše samo delimičnu deobu, tj da određenu imovinu podele, a da druga ostane i dalje u režimu zajedničke imovine. Međutim, nesporno je da je delimična deoba dozvoljena, a koje mišljenje je potvrđeno i od strane Saveta Javnobeležničke komore.
Bračnim ugovorom mogu se regulisati imovinski odnosi supružnika, ali ne i naslednopravni odnosi. Raspolaganje imovinom za slučaj smrti mora vršiti na način i u formi koju propisuje Zakon o nasleđivanju.
Dakle bračnim ugovorom može biti definisano koja imovina predstavlja posebnu imovinu svakog supružnika. Koja imovina predstavlja zajedničku imovinu, na koji način se vrši podela postojeće zajedničke imovine, na koji način će se urediti odnos po pitanju buduće imovine, odgovornost supružnika za obaveze, ali i druga bitna pitanja oko imovinskih odnosa supružnika
PREDBRAČNI UGOVOR
Zakon izričito ne koristi termin predbračni ugovor, ali navodi da supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). S toga je termin predbračni ugovor već ušao u velikoj meri u upotrebu, a jasno je da se ovaj ugovor odnosi na odnose koji uređuju budući supružnici.
Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe Porodičnog zakona o imovinskim odnosima supružnika.
Budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj imovini urediti predbračnim ugovorom. Isto tako predbračnim ugovorom mogu se urediti pitanja buduće imovine budućih supružnika.
Mogućnost zaključenja predbračnog ugovora između vanbračnih partnera, postoji bez obzira na činjenicu da li oni imaju nameru da zaključe brak ili i dalje ostanu u vanbračnoj zajednici.
POREZ PRILIKOM ZAKLJUČENJA BRAČNOG ODNOSNO PREDBRAČNOG UGOVORA
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da se porez na nasleđe i poklon NE plaća na podelu imovine koja je zajednički stečena od strane supružnika za vreme trajanja braka, a koja se vrši između bivših supružnika čime se uređuju njihovi imovinski odnosi u vezi sa razvodom braka.
Prema mišljenju Ministarstva finansija, kad supružnici za vreme trajanja braka zaključe bračni ugovor i izvrše sporazumnu deobu zajedničke imovine tako što utvrde suvlasnički udeo svakog supružnika, na tu deobu se ne plaća ni porez na nasleđe i poklon, ni porez na prenos apsolutnih prava, uz uslov da na ime sticanja isključivog prava u korist svakog od supružnika nijedan od njih drugom supružniku ne daje naknadu iz svoje posebne imovine
Ukoliko je u pitanju deoba imovine stečena u vanbračnoj zajednici pa se zaključi predbračni ugovor, potrebno je nadležnom poreskom organu pružiti dokaze o postojanju vanbračne zajednice koja je započela pre i trajala duži period uključujući i vreme sticanja imovine.
UGOVOR O UPRAVLJANJU I RASPOLAGANJU ZAJEDNIČKOM IMOVINOM
Supružnici koji ne izvrše podelu zajedničke imovine, mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima. Ovaj ugovor može se odnositi samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja.
Ukoliko se ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom odnosi na nepokretnosti, on se upisuje u javni registar prava na nepokretnostima. Svrha upisa ugovora o raspolaganju zajedničkom imovinom u javni registar je samo u tome da se ugovoru obezbedi publicitet i stoga izostanak upisa ugovor ne čini ništavim.
Potreba za ovim ugovorom u praksi može nastati na primer zbog odlaska jednog supružnika u inostranstvo. Ugovorom se može predvideti da će se po povratku supružnika iz inostranstva, ponovo uspostavi režim zajedničkog upravljanja i prestaje režim individualnog upravljanja.
Ugovor može sastaviti advokat, a isti solemnizuje (overava) Javni beležnik u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
POKLON UČINJEN SUPRUŽNIKU
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, neće se vraćati uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života.
Međutim vratiće se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika.
Ukoliko bi povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za supružnika koji ga je primio, onda supružnik koji je poklon načinio nema pravo na povraćaj.
Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku kada je prestala zajednica života u braku.
PRESTANAK BRAČNOG I PREDBRAČNOG UGOVORA
Zakon posebno ne reguliše pitanje prestanka bračnog odnosno predbračnog ugovora, pa se ovde primenjuju opšta pravila o prestanku ugovora.
Koja su to pravila?
Stranke mogu sporazumno izmeniti, dopuniti bračni odnosno predbračni ugovor. Za ovo je potrebna saglasnost obe ugovorne strane, a čini se u formi koja je potrebna i za sklapanje bračnog odnosno predbračnog ugovora.
Bračni i predbračni ugovor mogu se raskinuti sporazumno, ili jednostrano ukoliko postoje zakonski uslovi.
Bračni i predbračni ugovor će biti apsolutno ništavi ukoliko ugovorne strane nisu posedovale sposobnost za njegovo zaključenje, odnosno ako su ga zaključile ugovorne strane koje ne ispunjavaju uslove u pogledu sposobnosti za zaključenje punovažnog braka
Bračni i predbračni ugovor će biti apsolutno ništavi i ukoliko nisu zaključeni u zakonom propisanoj formi.
U slučaju mane volje ugovornih strana kao što su zabluda, prevara ili prinuda, bračni i predbračni ugovor će biti rušljivi.
Razvodom ili poništajem braka, prestaje dejstvo i bračnog ugovora. Bračni i predbračni ugovor prestaju i smrću jedne ugovorne strane.
Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima možete se obratiti stručnom licu, advokatu za bračni ugovor.
Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Jun 2021