Nasledno pravo Архиве - Advokat Novi Sad

20 јан

Testament, Zaveštanje, ili kako se još naziva i Poslednja volja, predstavlja izjavu kojom jedno lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti.

Lice koje sačinjava testament naziva se zaveštalac.

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST

Da bi testament bio punovažan, zakon predviđa određene uslove koje mora da ispuni lice koje raspolaže svojom imovinom u formi testamenta.

Testament može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Naslednici koji nisu zadovoljeni testamentom, ukoliko smatraju da testator u trenutku sastavljanja testamenta nije bio sposoban za rasuđivanje, mogu u ostavinskom postupku osporavati testament i tražiti da se ova činjenica utvrdi. Kako bi se izbegla ova mogućnost, poželjno je da testator prilikom sačinjavanja testamenta, angažuje sudskog veštaka iz oblasti psihijatrije koji će sačiniti nalaz i mišljenje u kom će konstatovati da je testator u momentu sačinjavanja testamenta sposoban za rasuđivanje. Ovaj nalaz čuvaće se zajedno sa testamentom.

Ukoliko zaveštalac nakon sačinjavanja testamenta izgubi sposobnost za rasuđivanje, to nije od uticaja na punovažnost testamenta. Ipak postoji jedan izuzetak, a to je ukoliko se nakon sačinjavanja testamenta bitno izmene prilike koje su bile odlučujuća pobuda zaveštaocu, a on zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje nije u stanju da stavi van snage neke odredbe ili ceo testament, to može učiniti sud na zahtev zainteresovanog lica.

Ako je zaveštalac stranac, a ostavinski postupak se vodi u Republici Srbiji, sposobnost za pravljenje testamenta ceniće se prema pravu države čiji je on državljanin.

VOLJA ZA SAČINJAVANJE TESTAMENTA

Da bi testament bio punovažan, volja zaveštaoca mora biti ozbiljna, stvarna, i slobodna.

Volja zaveštaoca je ozbiljna i stvarna kada on sačinjava testament upravo sa namerom da testament proizvede pravno dejstvo kojim će rasporediti svoju imovinu za slučaj smrti. Primer testamenata koji ispunjavaju formu, a ipak ne proizvodi pravno dejstvo jer volja zaveštaoca nije ozbiljna i stvarna, jeste kada profesor u vidu prezentacije studentima sačini pismeni testament, kada glumac to učini za potrebe snimanja filma, kada bolesnik priča sa prijateljima kako bi rasporedio imovinu za slučaj da umre ali ne izjavljuje da to čini tom prilikom i da je to njegova poslednja volja, ili slični primeri.

Volja zaveštaoca nije slobodna kada je on sačinio testament pod uticanjem pretnje, prinude, zbog prevare, ili u zabludi. Ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje, ovo zaveštanje je rušljivo, i može se podneti tužba za poništaj testamenta.

Testament - Volja za sačinjavanje testamenta

Zaveštaočeva namera da sačini testament mora biti određena. Testamentom se može tačno odrediti kome će pripasti konkretna stvar, ali se u testamentu mogu dati i kriterijumi na osnovu kojih će se kasnije mogu identifikovati stvari (sve pokretne stvari, stanovi u Novom Sadu, zemljište u opštini Novi Sad). Isto tako i lica mogu biti konkretno određena (svome sinu) ili mogu biti odrediva (pobedniku takmičenja veslača).

Zaveštaočeva namera mora biti bezuslovna, jer ukoliko zaveštalac uslovljava nameru nekim uslovom, ne može se pouzdano zaključiti da li je njegova volja stvarna.

TESTAMENT I NUŽNI DEO

Zaveštalac može sačiniti testament, i svoju imovinu raspodeliti tako da njegovim zakonskim naslednicima ne ostavlja ništa ili im ostavlja znatno manje nego što bi oni inače nasledili da nije napisan testament..

Da bi se izbegla ova nepravda, postoji određeni krug zakonskih naslednika koji i ukoliko su uskraćeni testamentom ipak imaju pravo da naslede nužni deo.

O tome ko su nužni naslednici i koliki je njihov deo možete pročitati pod naslovom Nužni naslednici i nužni deo.

Zaveštalac u testamentu može potpuno ili delimično isključiti nužnog naslednika iz nasleđa koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje iz nasleđa

Isključenje iz nasleđa je isključivo ovlašćenje zaveštaoca i sud ne može isključiti naslednika iz nasleđa čak ni u slučaju da su nesporni dokazi o postojanju prava na isključenje, ako to prethodno zaveštalac nije učinio.

Sa druge strane ukoliko se ispostavi da nisu postojali razlozi za isključenje, tj. da je nužni naslednik neopravdano isključen, on može zahtevati da se utvrdi povreda njegovog prava na nužni deo. Teret dokazivanja osnovanosti isključenja iz nasleđa je na nasledniku kome isključenje iz nasleđa ide u prilog. U postupku je na njemu da dokaže postojanje zakonskih razloga za isključenje. Ukoliko to ne uspe, izvršiće se smanjenje testamentalnih raspolaganja u delu potrebnom za namirenje nužnog dela naslednika koji je neopravdano isključen.

Logično je da razlog za isključenje iz testamenta mora postojati u vreme sastavljanja testamenta jer se ne može dozvoliti zaveštaocu da isključuje naslednike na osnovu pretpostavki, ali zakon postavlja i uslov da uzrok isključenja mora postojati i u vreme ostaviočeve smrti.

Isključenje iz testamenta mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Isključeni naslednik gubi nasleđe u onoj meri u kojoj ga je zaveštalac isključio. Prava ostalih naslednika određuju se po pravilima kao da je isključeni umro pre ostavioca.

Lišenje nužnog naslenika

Pored instituta isključenja, postoji i institut lišenja nužnog naslenika.

Zaveštalac može potpuno ili delimično lišiti nasleđa svog potomka ako je on prezadužen ili je rasipnik. Institut lišenja ima za cilj je da zaštiti interese potomaka lišenog koji je rasipnik ili prezadužen. S toga se lišenje može učiniti isključivo u korist njegovih potomaka tako da oni umesto njega stupaju u nasleđe. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti zaveštaoca lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Takođe lišenje je punovažno i ukoliko lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, a koji su nesposobni za privređivanje. Nužnog dela može biti lišen samo potomak zaveštaoca, ali ne i drugi nužni naslednik (bračni drug, roditelj…).

ADVOKATSKI TESTAMENT

Da bi testament bio punovažan, on mora biti sačinjen u obliku koji zakon propisuje, i mora da ispunjava sve uslove koje zakon propisuje. Ukoliko se sačini neki propust u pogledu forme ili procedure prilikom sačinjavanja testament, on neće biti punovažan.

Testament može sačiniti advokat koji će u tekst verno uneti volju zaveštaoca.

Za punovažnost testamenta potrebno je prisustvo i dva svedoka. Svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno sposobni. Ne može biti svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik. Ništave su one odredbe testamenta kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Zaveštalac će pred svedocima izjaviti da je sačinjen testament pročitao i da je to njegova poslednja volja. Zatim će se zaveštalac potpisati na samom testamentu, a to će učiniti i prisutni svedoci.

Testament može čuvati zaveštalac, advokat, testamentalni naslednik, ili se čuvanje testamenta može poveriti nekom trećem licu. Advokatski testament može se deponovati na čuvanje i u sud.

CENA TESTAMENTA KOD ADVOKATA

Cena testamenta regulisana je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a koja obavezuje svakog advokata u Republici Srbiji. U procenjivim stvarima kada se pravni posao odnosi na imovinu koja ima određenu vrednost, cena testamenta kod advokata zavisiće od vrednosti imovine koja je obuhvaćena testamentom. Na detaljnije informacije kolika bi bila cena testamenta, može vam dati advokat Milan Ivetić.

OSTALE VRSTE TESTMENTA

Svojeručni testament

Zaveštalac može sačiniti testament tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Nevažeći je testament koji je otkucan i potpisan. Dakle, ceo testament mora biti napisan rukom. Poželjno je da se na testamentu naznači i datum, ali ako on izostane to ne utiče na njegovu punovažnost.

Usmeni testament

Postoje okolnosti koje su takve da zaveštalac ne može da sačini pismeno zaveštanje, a iznenada se našao u situaciji da može da umre, na primer zbog neke saobraćajne nesreće, ili se nalazi u takvim okolnostima kao što su poplava, ratna dejstva, brodolom, rudarska nesreće ili slično. Ovo su situacije gde jedino usmeno može da izrazi svoju poslednju volju. Da bi ovo vanredno zaveštanje bilo punovažno, ono mora biti saopšteno pred tri istovremeno prisutna svedoka.

Ništave su one odredbe usmenog testamenta kojima se nešto ostavlja ovim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica. Svedoci su dužni da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu, i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom. Ukoliko vanredne prilike prestanu, a zaveštalac preživi trideset dana od dana njihovog prestanka, usmeno zaveštanje prestaje da važi. Zaveštalac ukoliko i dalje ostaje kod svoje volje, mora sačiniti pismeno zaveštanje.

Vojno zaveštanje

Onom ko je na vojnoj dužnosti za vreme rata ili mobilizacije, testament može sačiniti komandir čete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga. To može učiniti i neko drugi, a u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda. Ovaj testament se sačinjava po pravilima sačinjavanja sudskog testamenta.

Brodsko zaveštanje

Zapovednik na brodu koji plovi pod zastavom Republike Srbije, može zaveštaocu sačiniti zaveštanje, a po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta. Ovaj testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.

Javnobeležničko zaveštanje

Testament može sačiniti i javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa, a po proceduri koja je zakonom regulisana.

Konzularno zaveštanje

Konzularni ili diplomatski predstavnik Republike Srbije, može zaveštaocu sačiniti zaveštanje u inostranstvu, a po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta.

Sudski testament

Sudija može sačiniti testament zaveštaocu, pošto prethodno utvrdi njegov identitet. Ako je zaveštalac u stanu da testament pročita i potpiše, to će i učiniti, a sudija će na samom testamentu to potvrditi. Ako zaveštalac nije u stanu da testament pročita, sudija će ga pročitati zaveštaocu u prisustvu dva svedoka. Onda će zaveštalac u prisustvu tih istih svedoka izjaviti da je to njegov testament, isti će potpisati ili staviti otisak prsta. Svedoci će se takođe potpisati na testament, a sudija će na testamentu potvrditi su sve ove radnje učinjene.

MEĐUNARODNI TESTAMENT

Ukoliko zaveštalac ima prebivalište ili imovinu u inostranstvu, a ima nameru da sačini testament u Republici Srbiji, poželjno je da to bude učinjeno u formi međunarodnog zaveštanja, kako se ne bi postavilo pitanje punovažnosti testamenta u drugoj državi. Međunarodni testament biće važeći u svakoj državi koja je ratifikovala Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta.

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pisanom obliku.

Sam tekst testamenta može sastaviti i advokat, a u tekst se verno unosi volja zaveštaoca. Zaveštalac se potpisuje ispod teksta, a ukoliko testament ima više strana, onda se potpisuje na svakoj strani. Testament može biti sačinjen na bilo kom jeziku i to nije od uticaja na njegovu punovažnost. Da bi testament bio punovažan neophodno je učešće i određenog službenog lica određenog zakonom, kao i prisustvo dva svedoka. U njihovom prisustvu zaveštalac treba da izjavi da je pismeni testament koji donosi njegov, i da je upoznat sa njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom testamenta upozna službeno lice i svedoke. Pred njima će zaveštalac potpisati testament ili izjaviti da ga je prethodno već potpisao. Službeno lice i svedoci će se zatim potpisati na kraju testamentu.

O međunarodnom testamentu sačinjava se potvrda na propisanom obrascu. Potvrda se sačinjava u dva primerka, od kojih jedan primerak čuva službeno lice, a dugi se predaje zaveštaocu. Ipak, postojanje potvrde nije uslov za punovažnost međunarodnog testamenta.

ČUVANJE TESTAMENTA

Testament se može čuvati otvoren, a može se čuvati i u zatvorenoj koverti. Ovo nije od uticaja na punovažnost testamenta.

Sam testament može ostati kod zaveštaoca, ili se može poveriti nekom na čuvanje. Testament može čuvati i advokat.

Testament se može deponovati i u sudu na čuvanje. Sud će po pijemu testamenta sačiniti zapisnik, i staviti ga u poseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

POSTUPAK SUDA SA TESTAMENTOM

Kada zaveštalac umre, i bude pokrenuta ostavinska rasprava, lica koja imaju saznanja da postoji testament dužna su da to prijave. Ukoliko je testament u njihovom posedu dužni su da isti predaju sudu.

Sud će testament otvoriti bez povrede pečata, zatim će ga pročitati i sastaviti zapisnik. Otvaranje i čitanje testamenta sud vrši u prisustvu najmanje dva punoletna građanina, a koji mogu biti i naslednici. Ovako će se učiniti bez obzira da li je testament punovažan, kao i bez obzira koliko je testamenata pronađeno.

Proglašenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari kao i druga zainteresovana lica i tražiti prepis testamenta.

Ako je prilikom otvaranja primećeno da je na testamentu nešto brisano, precrtano i ispravljano, ili ako je nađe nešto drugo sumnjivo, to se mora konstatovati u zapisniku.

Na proglašenju testamenta sud će staviti potvrdu o njegovom proglašenju sa naznačenim datumom proglašenja, kao i broj i datume ostalih pronađenih testamenata.

Testament će otvoriti i pročitati onaj sud kod kog se testament nađe ili kome testament bude podnesen, bez obzira da li je za raspravljanje zaostavštine nadležan drugi sud ili inostrani organ. Zapisnik o proglašenju testamenta sa originalnim primerkom testamenta, dostaviće se sudu koji vodi ostavinsku raspravu, a sud koji je testament proglasio zadržaće njihov prepis.

TUŽBA ZA PONIŠTAJ TESTAMENTA

Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ništav je i testament ako ga je sačinilo lice koje nije navršilo petnaest godina, ili lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Ništav je i testament koji je falsifikovan.

Pored ovih slučajeva ništavosti testamenta u celini, zakon predviđa i slučajeve u kojima će biti ništave samo pojedine odredbe testamenta. Ništavost neke odredbe ne povlači ništavost i samog testamenta ako ono može opstati bez ništave odredbe, ili ako ta ništava odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament sačinjen.

Sud po službenoj dužnosti pazi na ništavost testamenta, ali na nju se može pozivati i svako zainteresovano lice.

Rok na podizanje tužbe za utvrđivanje ništavosti testamenta je neograničen, i pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. Ipak time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

Pored ništavog testamenta postoji i rušljiv testament.

Testament je rušljiv ako ga je sačinilo lice koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Rušljiv i testament ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje, tj ukoliko je sačinjen pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi. Takođe je rušljiv i testament koji nije sačinjen u zakonom propisanom obliku.

Tužba za poništaj rušljivog testamenta može se podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti. Ovaj rok ne može početi da teče pre proglašenja tastamenta. Tužba se ne može podneti kada istekne deset godina od dana proglašenja zaveštanja, a prema nesavesnom licu kada istekne dvadeset godina.

OPOZIV TESTAMENTA

Zaveštalac može u svako doba opozvati testament, bilo u celini, bilo delimično.

Opoziv testamenta mora biti učinjen takođe u formi koja je potrebna i za sačinjavanje testamenta.

Testament se može opozvati i na taj način što će ga sam zaveštalac uništiti.

Zaveštalac za života može sačiniti više testamenata. Ukoliko u novijem testamentu nisu izričito opozvane neke odredbe ranijeg testamenta, one će i dalje važiti ako nisu u suprotnosti sa odredbama novijeg testamenta.

Ukoliko zaveštalac testamentom odredi kome će pripasti neka određena stvar ili pravo, pa kasnije isto otuđi, smatraće se da je raniji testament opozvan u odnosu na tu stvar ili pravo.

IZGUBLJEN TESTAMENT – UNIŠTEN TESTAMENT

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno proizvodi pravno dejstvo ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. U parnici radi utvrđivanja postojanja zaveštanja koje je izgubljeno, tužilac treba da dokaže da je zaveštanje postojalo, da je bilo sačinjeno u formi propisanoj zakonom, kao i samu sadržinu zaveštanja

Gore navedenu mogućnost reguliše Zakon o nasleđivanju. Sa druge strane Zakon o vanparničnom postupku reguliše slučaj proglašenja nestalog ili uništenog testamenta ukoliko među zainteresovanim licima nema spora u pogledu njegovog postojanja i sadržine. U ovom slučaju ostavinski sud će saslušati zainteresovana lica i taj zapisnik proglasiti po odredbama za proglašenje pismenog testamenta.

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima može Vam pomoći advokat za nasledno pravo.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Januar 2021.

12 јан

Nasledno pravo i ostavinska rasprava | Advokat Novi Sad

Nasledno pravo u Republici Srbiji uređeno je pre svega Zakonom o nasleđivanju. Od značaja su i drugi zakoni kao što je Zakon o vanparničnom postupku kojim je uređena Ostavinska rasprava.

Nasleđivanje predstavlja prelazak imovine umrlog lica, na njegove naslednike. Umrlo lice naziva se ostavilac, a imovina koja se nasleđuje, naziva se zaostavština.

Naslednik po osnovu nasleđivanja stiče nasledno pravo na zaostavštini umrlog lica, a sam proces raspodele zaostavšine, naziva se ostavinska rasprava.

ZAOSTAVŠTINA U NASLEDNOM PRAVU

Zaostavština – sva prava i obaveze koja su pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti a podobna su za nasleđivanje.

Samo prenosiva nasledna prava ulaze u zaostavštinu. Naslednici mogu naslediti pravo svojine na nekretninama i pokretnim stvarima, pravo stvarne službenosti, državinu, udeo u pravnom licu, ili akcije firme, novac, pravo zaloge, imovinska autorska prava i prava industrijske svojine. Potraživanja koja ostavilac ima prema trećim licima takođe prelaze na naslednike. Izuzetak je potraživanje naknade štete koje prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Naslednici ne mogu naslediti lična imovinska prava kao što je na primer pravo lične službenosti.

Zanimljivo je pitanje nasleđivanja novčane naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu, koje smo gore spomenuli. Ovde spada potraživanje novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah. Ovo potraživanje prelazi na naslednike samo ukoliko je za vreme života ostavioca doneta pravosnažna presuda ili je ostavilac potpisao sporazum. U koliko je ostavilac pokrenuo parnični postupak za naknadu nematerijalne štete, i umro u toku postupka pre nego što je presuda postala pravosnažna, naslednici nemaju pravo da nastave pokrenut parnični postupak.

Ukoliko su ostaviočevi potomci koji su sa njime živeli, svojim trudom, zaradom ili na drugi način uvećali imovinu ostavioca, ta dobra ne čine zaostavštinu, već pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu. Naše nasledno pravo predviđa da zaostavštinu ne čine ni predmeti domaćinstva manje vrednosti kao što su pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično, a koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, već oni postaju zajednička svojina ovih lica pod uslovom da su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu.

BRAČNA TEKOVINA U OSTAVINSKOM POSTUPKU

Zajedničku imovinu supružnika predstavlja sva imovina koju su supružnici stekli u braku svojim radom. Postoji zakonska pretpostavka da ukoliko je nekretnina u katastru nepokretnosti upisana na ime samo jednog supružnika, ona se ipak smatra bračnom tekovinom, tj zajedničkom svojinom oba supružnika. Ne bi bilo pošteno da nekretnina u celini uđe u zaostavštinu, i podeli se naslednicima. Stoga postoji mogućnost da supružnik, kada se pokretne ostavinska rasprava, zatraži izdvajanje svog dela iz zaostavštine, po osnovu svog udela u sticanju bračne tekovine.

Suvlasnički deo nekretnine koji preostane nakon ovog izdvajanja ulazi u sastav zaostavštine i postaje predmet nasleđivanja. Bračni drug koji je tražio izdvajanje svog dela imovine, svakako je i naslednik u ostavinskoj raspravi. Samim tim on ima pravo da nasledi deo koji mu po zakonu pripada od imovine preostale nakon izdvajanja.

Zakonska je pretpostavka da je udeo bračnog druga u zajedničkoj imovini 50%. Ova pretpostavka je oboriva i može se dokazati drugačije. Ukoliko ostali naslednici osporavaju bračnom drugu ostavioca pravo na udeo u bračni tekovini, sud će zastati na ostavinskoj praspravi i uputiti stranke na parnicu. Nakon što u parničnom postupku bude doneta presuda i odluči se koliki je udeo bračnog druga u bračnoj tekovini, sud će nastaviti prekinutu ostavinsku raspravu.

KO MOŽE BITI ZAKONSKI NASLEDNIK?

Zakonski naslednik je isključivo fizično lice, dok testamentalni naslednik pored fizičkog može biti i pravno lice. Da bi neko postao naslednik, naše nasledno pravo predviđa obavezan uslov da naslednik mora biti živ u trenutku smrti ostavioca, tj mora ga nadživeti. Naslednik se postaje u momentu smrti ostavioca, tako da nije bitno da li neko doživeo da ostavinski postupak bude pokrenut, bitno je da je bio živ u momentu smrti ostavioca. Ova činjenica da je preminuli naslednik nadživeo i stekao zaostavštinu u momentu smrti ostavioca, bitna je i može biti od uticati na drugačiju raspodelu zaostavštine nego što bi bila da je naslednik umro pre ostavioca.

Dakle, naslednik može biti samo onaj ko je nadživeo ostavioca makar i za sekund. Ukoliko su dva lica umrla u istom događaju, a ne može se utvrditi tačan momenat njihove smrti, smatra se da su oni umrli istovremeno. Ukoliko se desi da ostavilac i naslednik umru u isto vreme, nije moguće nasleđivanje među njima. Tako na primeru gde supružnici umru istovremeno u nekoj nesreći, oni ne mogu postati naslednici jedan drugom.

Nasledno pravo priznaje se i detetu koje je začeto, ali se još nije rodilo u momentu smrti ostavioca. Ovo dete takođe postaje naslednik, ali je uslov da se rodi živo. Ostavinska rasprava beće prekinuta do rođenja deteta. Porodični zakon propisuje jednu pretpostavku u slučaju da je brak prestao smrću muža, a dete se rodi nakon toga. Preminuli će se smatrati ocem deteta, ako se dete rodi u roku od 300 dana od dana smrti muža, ako majka nije sklopila novi brak u tom roku. Pod ovim uslovima rođeno dete će postati naslednik preminulog oca, i ostvariti svoje nasledno pravo.

NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE

Naše nasledno pravo poznaje kategoriju lica koja su nedostojna za nasleđivanje, i ne mogu naslediti ostavioca.

Nedostojnost za nasleđivanje ima : onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao; onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio; onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao; i onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć.

Na nedostojnost sud pazi po službenoj dužnosti, i ukoliko u ostavinskom postupku sazna za postojanje nekog razloga, oglasiće naslednika nedostojnim.

U slučaju da se pojavi naslednik koji je nedostojan za nasleđivanje, on neće naslediti, ali njegovi potomci biće pozvani u ostavinski postupak i imaju pravo da umesto njega naslede ostavioca.

Nasledno pravo - Nedostojnost za nasleđivanje

Ne znači da lice koje je nedostojno da nasledi ostavioca, ne može da nasledi i nijednog drugog ostavioca. Nedostojnost je odnos između konkternog ostavioca i naslednika. Nedostojni naslednik može ostvariti svoje nasledno pravo prema drugom ostaviocu prema kom je dostojan.

Ostavilac može za života oprostiti nasledniku koji je bio nedostojan prema njemu. To mora učiniti isključivo u nekom od oblika koji su potrebni za zaveštanje. U suprotnom se neće smatrati da je ostavilac oprostio nedostojnost.

Naš zakon je poznavao još jedan slučaj nedostojnosti za nasleđivanje, a koji se nije ticao direktno odnosa ostavioca i naslednika. Tako bio nedostojan za nasleđivanje vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane, a do smrti ostaviočeve se nije vratio u zemlju. Nije postojala čak ni mogućnost da ostavilac oprostiti ovu nedostojnost. Međutim odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da ove odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom, i od 2003. godine one prestaju da važe.

KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA

U naslednom pravu Republike Srbije zakonski naslednici su podeljeni u nasledne redove. Postojanje naslednika u bližem naslednom redu isključuje iz nasleđa naslednike iz daljeg naslednog reda.

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine bračni drug ostavioca, i potomci ostavioca. Bračni drug i deca nasleđuju na jednake delove. Ako ostaviočevo dete neće da nasledi, ili ne može jer je na primer preminulo pre ostavioca, njegov deo nasleđuju na jednake delove njegova deca, tj ostaviočevi unuci. Ako neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (ostaviočevi praunuci), i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka. Nasledno pravo, ovaj princip naziva pravom predstavljanja.

Ukoliko ostavilac nema potomaka, bračni drug ne nasleđuje u prvom, već u drugom naslednom redu.

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine bračni drug ostavioca, roditelji ostavioca i njihovi potomci. Bračni drug ostavioca nasleđuje polovinu zaostavštine, a ostaviočevi roditelji svako po jednu četvrtinu. Ako bračni drug ostavioca neće ili ne može da nasledi, ostaviočevi roditelji nasleđuju svako po jednu polovinu zaostavštine. Ako ostaviočev roditelj neće da nasledi ili ne može jer je na primer preminuo pre ostavioca, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (tj. braća i sestre ostavioca). Ako ni oni ne mogu ili neće, u ostavinski postupak se pozivaju njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po istim pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako jedan ostaviočev roditelj nema potomaka, a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj. Nasledno pravo, ovaj princip naziva pravom priraštaja.

Ako ostavilac nema roditelje, niti oni imaju potomke koji bi nasledili, celokupnu zaostavštinu nasleđuje bračni drug ostavioca.

Treći nasledni red

Treći nasledni red čine dedovi i babe ostavioca,. Ukoliko neko od njih neće ili ne može da nasledi pojavljuju se njihovi potomci. Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza). Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove. Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze ili njihovi potomci.

Nasledno pravo ne poznaje ograničenje u broju naslednih redova, pa u teoriji oni mogu ići u nedogled, dokle god postoji mogućnost da postoji neki ostaviočev predak koji ga je nadživeo.

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe, peti nasledni red čine prababe i pradede ostavioca, i tako redom. Bitno je naglasiti da ovi ostaviočevi preci nasleđuju samo ukoliko su nadživeli ostavioca, a ukoliko nisu isključena je primena prava predstavljanja, tj umesto njih se ne pojavljuju njihovi potomci.

REPUBLIKA SRBIJA KAO NASLEDNIK

Ukoliko ostavilac nema zakonskih naslednika koji bi nasledili zaostavštinu, naše nasledno pravo predviđa da će ostavioca naslediti Republika Srbija. Republika Srbija se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.

Kada u ostavinskom postupku nije poznato da li ima naslednika, objaviće se oglas kojim se pozivaju lica koja imaju pravo na nasleđe da se prijave. Ukoliko se ne pojavi naslednik ni u roku od godinu dana od dana objavljivanja oglasa, ostavinska rasprava će se završiti tako što će se zaostavština predati Republici Srbiji na uživanje. Republika Srbija stiče svojinu na predatim pokretnim stvarima u roku od tri godine, a na nepokretnostima u roku od deset godina počev od momenta kada je otvorena ostavinska rasprava.

Zakonski naslednik koji nije bio poznat u vreme sprovođenja ostavinskog postupka, ima pravo da u svako doba potražuje od Republike Srbije zaostavštinu koja joj je predata. Vrhovni kasacioni sud je u svojoj presudi Rev 402/16 od 15.12.2016. godine, zauzeo stav da pravo naslednika da zahteva zaostavštinu od Republike Srbije ne zastareva.

NUŽNI NASLEDNICI I NUŽNI DEO

Ostavilac može za života da učini poklone nekim naslednicima ili trećim licima, i time druge naslednike ostavi bez naslednog dela ili sa znatno umanjenim naslednim delom. Isto tako ostavilac može testamentom svoju imovinu ostaviti samo nekim naslednicima, dok drugima ostavlja nešto manje ili čak ništa.

Da ovim raspolaganjima ostavioca ne bi bila učinjena nepravda ostalim naslednicima, nasledno pravo Republike Srbije poznaje nužno nasleđivanje. Kada bude otvorena ostavinska rasprava, nužni naslednici imaju pravo da zahtevaju svoj nužni deo i protivno volji ostavioca.

Nasledno pravo - Nužni naslednici i nužni deo

KO SU NUŽNI NASLEDNICI?

Nužni naslednici ostavioca koje naše nasledno pravo poznaje su : potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni drug, koji imaju pravo da zahtevaju jednu polovinu od dela koji bi im po zakonu pripao, dok roditelji i usvojilac, imaju pravo da zahtevaju jednu trećinu od dela koji bi im po zakonu pripao.

Nasledno pravo Republike Srbije predviđa da usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci jesu nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život. Njihov nužni deo iznosi jednu trećinu od dela koji bi im po zakonu pripao.

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost duguju testamentalni naslednici i isporukoprimci. Kada to nije dovoljno nužni naslednik može zahtevati dopunu shodno pravilima za vraćanje poklona.

Ipak ostavilac može u testamentu da razbaštini nužnog naslednika i time ga i isključi iz nasleđa. Isključenje može biti potpuno ili delimično. Ostavilac ovo može učiniti ako se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. tj. ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema njemu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema njemu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ili ako se odao neradu i nepoštenom životu.

Ostavilac može u testamentu u potpunosti ili delomično lišiti nužnog naslednika nužnog dela, ako je isti prezadužen ili je rasipnik, a lišenje se čini u korist potomaka lišenog.

IZJAVA O PRIHVATANJU NASLEDSTVA

Kada ostavinska rasprava bude otvorena, naslednik može dati izjavu kojom se prihvata naslednog dela koji mu po zakonu pripada. Naslednik može samo u potpunosti primiti svoj nasledni deo, tj prijem ne može biti delimičan. Jednom data izjava o prihavatanju nasledstva je neopoziva.

Naslednik ne mora izričito da se prihvati nasledstva. Smatra se da se naslednik primio nasledstva ako se do okončanja prvostepene ostavinske rasprave nije izričito odrekao nasledstva. Ovo rešenje u našem naslednom pravu u praksi znači da naslednik uopšte ne mora aktivno da učestvuje, i da se ostavinska rasprava može završiti u njegovu korist i bez njegove izjave. Čak i ukoliko se bude pasivno ponašao biće proglašen naslednikom i pripašće mu njegov nasledni deo.

ODRICANJE OD NASLEDSTVA

Nasleđivanje je dobrovoljno, i niko ne mora da prihvati nasleđe koje neće. Nakon što ostavinska rasprava bude pokrenuta, pravo svakog naslednika je odricanje od nasledstva.

Naslednik se može odreći nasledstva samo u svoje ime, ali ne i u ime svojih potomaka. Zato, kada se naslednik odrekne nasledstva, u ostavinski postupak se pozivaju njegovi potomci. Oni opet mogu odlučiti da li prihvataju nasledstvo, ili i oni žele da ga se odreknu.

Ništavo je odricanje od nasledstva koje je učinjeno pre nego što je otvorena ostavinska rasprava. Kada je ostavinska rasprava otvorena, naslednik ima pravo da se odrekne nasledstva sve dok okončanja prvostepenog ostavinskog postupka. Jednom data izjava je neopoziva.

Naslednik se može samo u potpunosti odreći naslestva, dakle odricanje ne može biti delimično.

Naslednik koji se odrekao nasledstva može da zadrži ranije primljeni poklon od ostavioca, samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

Ukoliko se naslednik odrekao nasledstva kako bi osujetio svoje poverioce da se naplate, može biti pokrenuta paulijanska tužba (Actio Pauliana) radi poništaja ove izjave o odricanju.

USTUPANJE NASLEDNOG DELA DRUGOM NASLEDNIKU

Naslednik može odlučiti da svoj deo ustupi drugom nasledniku. Ustupanje naslednog dela je specifično i mora se obaviti u formi izjave kojom se naslednik prihvata naslednog dela koji mu po zakonu pripada, i istovremeno ga ustupa drugom nasledniku koga on odabere.

Ovo ustupanje se smatra poklonom. Naslednik u čiju korist je ustupanje učinjeno treba da da naslednu izjavu kojom prihvata svoj nasledni deo, kao i ustupljeni mu nasledni deo.

Ovo može biti od značaja i prilikom oporezivanja naslednog dela, jer se na ustupljeni deo primenjuju pravila o porezu na poklon.

Nasledno pravo - Ustupanje naslednog dela

POREZ NA NASLEDSTVO

Kada se ostavinska rasprava pravosnažno završi, rešenje se dostavlja poreskoj upravi kako bi sprovela postupak utvrđivanja poreza, ili eventualno donela rešenje o oslobađanju poreza.

Porez na nasledstvo ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.

Porez na nasledstvo ne plaća ni poljoprivrednik naslednik drugog naslednog reda koji nasleđuje imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, kao ni naslednik drugog naslednog reda na jedan nasleđeni stan, ako je sa ostaviocem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca.

Porez ne plaća ni poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi inače nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa.

Naslednici drugog naslednog reda plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5%, dok naslednici koji se nalaze u trećem i daljem naslednom redu plaćaju porez po stopi od 2,5%. Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.

NASLEDNO PRAVO STRANCA

Nasledno pravo priznaje se i stranom državljaninu. Zakon o nasleđivanju predviđa da strani državljani imaju isti nasledni položaj kao i državljani Republike Srbije, pod uslovom uzajamnosti. Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđa da strano fizičko lice može na teritoriji Republike Srbije, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima nasleđivanjem kao i državljanin Republike Srbije.

Dakle ukoliko postoji reciprocitet, strano fizičko lice može naslediti nepokretnost, uključujući i poljoprivredno zemljište. Republika Srbija sa određenim zemljama ima potpisane bilateralne ugovore, ali je za nasleđivanje dovoljan i faktički reciprocitet. Štaviše polazi se od pretpostavke da svaka država priznaje pravo nasleđivanja na nepokretnostima našim državljanima, do dokaza o suprotnom.

Za pitanja postojanja ili nepostojanja reciprociteta zaduženo je Ministarstvo pravde Republike Srbije.

ŠTA KADA JE OSTAVILAC STRANAC?

Ukoliko zaostavštinu čine nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naš sud će biti isključivo nadležan da vodi ostavinski postupak. Naš sud je nadležan i za sporove vezane za nasledno pravo na ovoj nepokretnoj zaostavštini. Ukoliko je neki strani sud ili organ raspravljao o nekretnini koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, takva odluka neće biti priznata i Katastar neće sprovesti uknjiženje.

Za raspravljanje pokretne zaostavštine stranog državljanina koja se nalazi u Republici Srbiji, naš sud će biti nadležan da vodi ostavinski postupak, ako je i u državi ostavioca nadležan sud za raspravljanje pokretne imovine naših državljana.

Naš sud će raspravljati i pokretnu zaostavštinu lica bez državljanstva, lica čije se državljanstvo ne može utvrditi ili lica koje ima status izbeglice, ako se pokretne stvari nalaze u Republici Srbiji ili ako je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište u Republici Srbiji.

To što naš sud prihvati da vodi ostavinski postupak ne znači i da će primeniti naše nasledno pravo. Za nasleđivanje merodavno je nasledno pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti.

ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIOCA

Zaostavštinu čini i aktiva i pasiva ostavioca. Tako i dugovi koje je ostavilac imao ulaze u zaostavštinu i predmet su nasleđivanja. Naslednik koji se prihvatio nasleđa, odgovara za ostaviočeve dugove, ali samo do visine vrednosti imovine koju je nasledio. Ovo znači da ukoliko je dug ostavioca veći od vrednosti imovine, naslednik neće odgovarati za razliku.

Naslednik koji se odrekao nasledstva ne odgovara za dugove ostavioca, pa se odgovornost za obaveze ostavioca može konstituisati samo prema licima koja su se u ostavinskom postupku prihvatila nasledstva.

Ukoliko ostavilac ima više naslednika, svaki od njih odgovara solidarno poveriocima. Ovo znači da poverilac može da podnese tužbu po svom izboru protiv svih naslednika ili samo nekih od njih. Ovde takođe važi pravilo da naslednik odgovara samo do visine vrednosti svog naslednog dela.

Dugovi se među naslednicima dele srazmerno. Naslednik koji je isplatio veći deo duga poveriocu, ima pravo da od drugih naslednika potražuje deo koji je umesto njih isplatio.

OSTAVINSKI POSTUPAK

Kad je neko lice umrlo, matičar je dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Ovom radnjom se pokreće ostavinski postupak. Sud će zatim doneti rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu koja sadrži podatke o imovini, naslednicima i druge podatke bitne za ostavinski postupak. Javnom beležniku može biti naloženo i da izvrši popis i procenu imovine umrlog.

Ukoliko se desi da ostavinski postupak nije pokretnut po službenoj dužnosti, naslednik se može obratiti advokatskoj kancelariji, kako bi advokat pokrenuo ostavinski postupak pred nadležnim sudom.

Nakon što primi smrtovnicu, sud može javnom beležniku poveriti da sprovede ostavinski postupak, ali samo pod uslovom ako sud utvrdi da je za nasleđivanje merodavno pravo Republike Srbije.

Za raspravljanje zaostavštine sud će odrediti ročište, a naslednika na ročištu može zastupati advokat.

Ukoliko nastane spor nasledinka gde jedni drugima spore nasledno pravo ili postoje neke druge sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu.

Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledstvo, doneće rešenje o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju se dostavlja svim naslednicima, kao i drugim licima koja su u toku ostavinskog postupka istakla zahtev iz zaostavštine. Ova lica, ukoliko su nezadovoljna, imaju pravo na žalbu na rešenje.

Ostavinski postupak se okončava kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno. Ono se tada dostavlja Katastru nepokretnosti ukoliko zaostavštinu čine nekretnine, kako bi Katastar upisao naslednike kao nove vlasnike nekretnine.

NAKNADNO PRONAĐENA IMOVINA

Ukoliko se nakon sprovedene ostavinske rasprave pronađe nova imovina za koju se nije znalo, ili koja nije bila obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju, naslednici se mogu obratiti advokatskoj kancelariji, kako bi advokat pokrenuo dopunski ostavniski postupak. Sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će nova imovina biti raspodeljena naslednicima na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.

NEPRIJAVLJIVANJE NASLEDNIKA (NAKNADNO PRONAĐANI NASLEDNIK)

Dešava se da ostavinski postupak bude pokrenut, a naslednici prećute i ne prijave svog polu-brata ili polu-sestru kao naslednika iako znaju da on postoji. Isto tako može se desiti i da naslednicima uopšte i nije poznato da je neko naslednik, ostavinski postupak se pravosnažno završi, pa se tek kasnije otkrije da je ostavilac imao još nekog naslednika.

Namerno neprijavljivanje naslednika u ostavinski postupak može biti i krivično delo. Krivičnim zakonikom je predviđeno da će se za krivično delo prevare kazniti onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi, i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine, a polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.

___________________________________________________________________________

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za nasledno pravo i ostavinski postupak.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Januar 2021