Testament | Advokat Novi Sad

NASLEDNO PRAVO – TESTAMENT

Testament, Zaveštanje, ili kako se još naziva i Poslednja volja, predstavlja izjavu kojom jedno lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti.

Lice koje sačinjava testament naziva se zaveštalac.

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST

Da bi testament bio punovažan, zakon predviđa određene uslove koje mora da ispuni lice koje raspolaže svojom imovinom u formi testamenta.

Testament može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Naslednici koji nisu zadovoljeni testamentom, ukoliko smatraju da testator u trenutku sastavljanja testamenta nije bio sposoban za rasuđivanje, mogu u ostavinskom postupku osporavati testament i tražiti da se ova činjenica utvrdi. Kako bi se izbegla ova mogućnost, poželjno je da testator prilikom sačinjavanja testamenta, angažuje sudskog veštaka iz oblasti psihijatrije koji će sačiniti nalaz i mišljenje u kom će konstatovati da je testator u momentu sačinjavanja testamenta sposoban za rasuđivanje. Ovaj nalaz čuvaće se zajedno sa testamentom.

Testament - Zaveštajna sposobnost

Ukoliko zaveštalac nakon sačinjavanja testamenta izgubi sposobnost za rasuđivanje, to nije od uticaja na punovažnost testamenta. Ipak postoji jedan izuzetak, a to je ukoliko se nakon sačinjavanja testamenta bitno izmene prilike koje su bile odlučujuća pobuda zaveštaocu, a on zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje nije u stanju da stavi van snage neke odredbe ili ceo testament, to može učiniti sud na zahtev zainteresovanog lica.

Ako je zaveštalac stranac, a ostavinski postupak se vodi u Republici Srbiji, sposobnost za pravljenje testamenta ceniće se prema pravu države čiji je on državljanin.

VOLJA ZA SAČINJAVANJE TESTAMENTA

Da bi testament bio punovažan, volja zaveštaoca mora biti ozbiljna, stvarna, i slobodna.

Volja zaveštaoca je ozbiljna i stvarna kada on sačinjava testament upravo sa namerom da testament proizvede pravno dejstvo kojim će rasporediti svoju imovinu za slučaj smrti. Primer testamenata koji ispunjavaju formu, a ipak ne proizvodi pravno dejstvo jer volja zaveštaoca nije ozbiljna i stvarna, jeste kada profesor u vidu prezentacije studentima sačini pismeni testament, kada glumac to učini za potrebe snimanja filma, kada bolesnik priča sa prijateljima kako bi rasporedio imovinu za slučaj da umre ali ne izjavljuje da to čini tom prilikom i da je to njegova poslednja volja, ili slični primeri.

Volja zaveštaoca nije slobodna kada je on sačinio testament pod uticanjem pretnje, prinude, zbog prevare, ili u zabludi. Ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje, ovo zaveštanje je rušljivo, i može se podneti tužba za poništaj testamenta.

Testament - Volja za sačinjavanje testamenta

Zaveštaočeva namera da sačini testament mora biti određena. Testamentom se može tačno odrediti kome će pripasti konkretna stvar, ali se u testamentu mogu dati i kriterijumi na osnovu kojih će se kasnije mogu identifikovati stvari (sve pokretne stvari, stanovi u Novom Sadu, zemljište u opštini Novi Sad). Isto tako i lica mogu biti konkretno određena (svome sinu) ili mogu biti odrediva (pobedniku takmičenja veslača).

Zaveštaočeva namera mora biti bezuslovna, jer ukoliko zaveštalac uslovljava nameru nekim uslovom, ne može se pouzdano zaključiti da li je njegova volja stvarna.

TESTAMENT I NUŽNI DEO

Zaveštalac može sačiniti testament, i svoju imovinu raspodeliti tako da njegovim zakonskim naslednicima ne ostavlja ništa ili im ostavlja znatno manje nego što bi oni inače nasledili da nije napisan testament..

Da bi se izbegla ova nepravda, postoji određeni krug zakonskih naslednika koji i ukoliko su uskraćeni testamentom ipak imaju pravo da naslede nužni deo.

O tome ko su nužni naslednici i koliki je njihov deo možete pročitati pod naslovom Nužni naslednici i nužni deo.

Zaveštalac u testamentu može potpuno ili delimično isključiti nužnog naslednika iz nasleđa  koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Testament i nužni deo

Isključenje iz nasleđa

Isključenje iz nasleđa je isključivo ovlašćenje zaveštaoca i sud ne može isključiti naslednika iz nasleđa čak ni u slučaju da su nesporni dokazi o postojanju prava na isključenje, ako to prethodno zaveštalac nije učinio.

Sa druge strane ukoliko se ispostavi da nisu postojali razlozi za isključenje, tj. da je nužni naslednik neopravdano isključen, on može zahtevati da se utvrdi povreda njegovog prava na nužni deo. Teret dokazivanja osnovanosti isključenja iz nasleđa je na nasledniku kome isključenje iz nasleđa ide u prilog. U postupku je na njemu da dokaže postojanje zakonskih razloga za isključenje. Ukoliko to ne uspe, izvršiće se smanjenje testamentalnih raspolaganja u delu potrebnom za namirenje nužnog dela naslednika koji je neopravdano isključen.

Logično je da razlog za isključenje iz testamenta mora postojati u vreme sastavljanja testamenta jer se ne može dozvoliti zaveštaocu da isključuje naslednike na osnovu pretpostavki, ali zakon postavlja i uslov da uzrok isključenja mora postojati i u vreme ostaviočeve smrti.

Isključenje iz testamenta mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Isključeni naslednik gubi nasleđe u onoj meri u kojoj ga je zaveštalac isključio. Prava ostalih naslednika određuju se po pravilima kao da je isključeni umro pre ostavioca.

Lišenje nužnog naslenika

Pored instituta isključenja, postoji i institut lišenja nužnog naslenika.

Zaveštalac može potpuno ili delimično lišiti nasleđa svog potomka ako je on prezadužen ili je rasipnik. Institut lišenja ima za cilj je da zaštiti interese potomaka lišenog koji je rasipnik ili prezadužen. S toga se lišenje može učiniti isključivo u korist njegovih potomaka tako da oni umesto njega stupaju u nasleđe. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti zaveštaoca lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Takođe lišenje je punovažno i ukoliko lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, a koji su nesposobni za privređivanje. Nužnog dela može biti lišen samo potomak zaveštaoca, ali ne i drugi nužni naslednik (bračni drug, roditelj…).

ADVOKATSKI TESTAMENT

Da bi testament bio punovažan, on mora biti sačinjen u obliku koji zakon propisuje, i mora da ispunjava sve uslove koje zakon propisuje. Ukoliko se sačini neki propust u pogledu forme ili procedure prilikom sačinjavanja testament, on neće biti punovažan.

Testament može sačiniti advokat koji će u tekst verno uneti volju zaveštaoca.

Advokatski testament

Za punovažnost testamenta potrebno je prisustvo i dva svedoka. Svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno sposobni. Ne može biti svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik. Ništave su one odredbe testamenta kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Zaveštalac će pred svedocima izjaviti da je sačinjen testament pročitao i da je to njegova poslednja volja. Zatim će se zaveštalac potpisati na samom testamentu, a to će učiniti i prisutni svedoci.

Testament može čuvati zaveštalac, advokat, testamentalni naslednik, ili se čuvanje testamenta može poveriti nekom trećem licu. Advokatski testament može se deponovati na čuvanje i u sud.

CENA TESTAMENTA KOD ADVOKATA

Cena testamenta regulisana je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a koja obavezuje svakog advokata u Republici Srbiji. U procenjivim stvarima kada se pravni posao odnosi na imovinu koja ima određenu vrednost, cena testamenta kod advokata zavisiće od vrednosti imovine koja je obuhvaćena testamentom. Na detaljnije informacije kolika bi bila cena testamenta, može vam dati advokat Milan Ivetić.

OSTALE VRSTE TESTMENTA

Svojeručni testament

Zaveštalac može sačiniti testament tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Nevažeći je testament koji je otkucan i potpisan. Dakle, ceo testament mora biti napisan rukom. Poželjno je da se na testamentu naznači i datum, ali ako on izostane to ne utiče na njegovu punovažnost.

Usmeni testament

Postoje okolnosti koje su takve da zaveštalac ne može da sačini pismeno zaveštanje, a iznenada se našao u situaciji da može da umre, na primer zbog neke saobraćajne nesreće, ili se nalazi u takvim okolnostima kao što su poplava, ratna dejstva, brodolom, rudarska nesreće ili slično. Ovo su situacije gde jedino usmeno može da izrazi svoju poslednju volju. Da bi ovo vanredno zaveštanje bilo punovažno, ono mora biti saopšteno pred tri istovremeno prisutna svedoka.

Ništave su one odredbe usmenog testamenta kojima se nešto ostavlja ovim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica. Svedoci su dužni da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu, i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom. Ukoliko vanredne prilike prestanu, a zaveštalac preživi trideset dana od dana njihovog prestanka, usmeno zaveštanje prestaje da važi. Zaveštalac ukoliko i dalje ostaje kod svoje volje, mora sačiniti pismeno zaveštanje.

Vojno zaveštanje

Onom ko je na vojnoj dužnosti za vreme rata ili mobilizacije, testament može sačiniti komandir čete ili drugi starešina njegovog ili višeg ranga. To može učiniti i neko drugi, a u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda. Ovaj testament se sačinjava po pravilima sačinjavanja sudskog testamenta.

Brodsko zaveštanje

Zapovednik na brodu koji plovi pod zastavom Republike Srbije, može zaveštaocu sačiniti zaveštanje, a po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta. Ovaj testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.

Javnobeležničko zaveštanje

Testament može sačiniti i javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa, a po proceduri koja je zakonom regulisana.

Konzularno zaveštanje

Konzularni ili diplomatski predstavnik Republike Srbije, može zaveštaocu sačiniti zaveštanje u inostranstvu, a po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta.

Sudski testament

Sudija može sačiniti testament zaveštaocu, pošto prethodno utvrdi njegov identitet. Ako je zaveštalac u stanu da testament pročita i potpiše, to će i učiniti, a sudija će na samom testamentu to potvrditi. Ako zaveštalac nije u stanu da testament pročita, sudija će ga pročitati zaveštaocu u prisustvu dva svedoka. Onda će zaveštalac u prisustvu tih istih svedoka izjaviti da je to njegov testament, isti će potpisati ili staviti otisak prsta. Svedoci će se takođe potpisati na testament, a sudija će na testamentu potvrditi su sve ove radnje učinjene.

MEĐUNARODNI TESTAMENT

Ukoliko zaveštalac ima prebivalište ili imovinu u inostranstvu, a ima nameru da sačini testament u Republici Srbiji, poželjno je da to bude učinjeno u formi međunarodnog zaveštanja, kako se ne bi postavilo pitanje punovažnosti testamenta u drugoj državi. Međunarodni testament biće važeći u svakoj državi koja je ratifikovala Konvenciju o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta.

Međunarodni testament

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pisanom obliku.

Sam tekst testamenta može sastaviti i advokat, a u tekst se verno unosi volja zaveštaoca. Zaveštalac se potpisuje ispod teksta, a ukoliko testament ima više strana, onda se potpisuje na svakoj strani. Testament može biti sačinjen na bilo kom jeziku i to nije od uticaja na njegovu punovažnost. Da bi testament bio punovažan neophodno je učešće i određenog službenog lica određenog zakonom, kao i prisustvo dva svedoka. U njihovom prisustvu zaveštalac treba da izjavi da je pismeni testament koji donosi njegov, i da je upoznat sa njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom testamenta upozna službeno lice i svedoke. Pred njima će zaveštalac potpisati testament ili izjaviti da ga je prethodno već potpisao. Službeno lice i svedoci će se zatim potpisati na kraju testamentu.

O međunarodnom testamentu sačinjava se potvrda na propisanom obrascu. Potvrda se sačinjava u dva primerka, od kojih jedan primerak čuva službeno lice, a dugi se predaje zaveštaocu. Ipak, postojanje potvrde nije uslov za punovažnost međunarodnog testamenta.

ČUVANJE TESTAMENTA

Testament se može čuvati otvoren, a može se čuvati i u zatvorenoj koverti. Ovo nije od uticaja na punovažnost testamenta.

Sam testament može ostati kod zaveštaoca, ili se može poveriti nekom na čuvanje. Testament može čuvati i advokat.

Testament se može deponovati i u sudu na čuvanje. Sud će po pijemu testamenta sačiniti zapisnik, i staviti ga u poseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

POSTUPAK SUDA SA TESTAMENTOM

Kada zaveštalac umre, i bude pokrenuta ostavinska rasprava, lica koja imaju saznanja da postoji testament dužna su da to prijave. Ukoliko je testament u njihovom posedu dužni su da isti predaju sudu.

Sud će testament otvoriti bez povrede pečata, zatim će ga pročitati i sastaviti zapisnik. Otvaranje i čitanje testamenta sud vrši u prisustvu najmanje dva punoletna građanina, a koji mogu biti i naslednici. Ovako će se učiniti bez obzira da li je testament punovažan, kao i bez obzira koliko je testamenata pronađeno.

Proglašenju testamenta mogu prisustvovati naslednici, legatari kao i druga zainteresovana lica i tražiti prepis testamenta.

Ako je prilikom otvaranja primećeno da je na testamentu nešto brisano, precrtano i ispravljano, ili ako je nađe nešto drugo sumnjivo, to se  mora konstatovati u zapisniku.

Na proglašenju testamenta sud će staviti potvrdu o njegovom proglašenju sa naznačenim datumom proglašenja, kao i broj i datume ostalih pronađenih testamenata.

Testament će otvoriti i pročitati onaj sud kod kog se testament nađe ili kome testament bude podnesen, bez obzira da li je za raspravljanje zaostavštine nadležan drugi sud ili inostrani organ. Zapisnik o proglašenju testamenta sa originalnim primerkom testamenta, dostaviće se sudu koji vodi ostavinsku raspravu, a sud koji je testament proglasio zadržaće njihov prepis.

TUŽBA ZA PONIŠTAJ TESTAMENTA

Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ništav je i testament ako ga je sačinilo lice koje nije navršilo petnaest godina, ili lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Ništav je i testament koji je falsifikovan.

Pored ovih slučajeva ništavosti testamenta u celini, zakon predviđa i slučajeve u kojima će biti ništave samo pojedine odredbe testamenta. Ništavost neke odredbe ne povlači ništavost i samog testamenta ako ono može opstati bez ništave odredbe, ili ako ta ništava odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament sačinjen.

Sud po službenoj dužnosti pazi na ništavost testamenta, ali na nju se može pozivati i svako zainteresovano lice.

Rok na podizanje tužbe za utvrđivanje ništavosti testamenta je neograničen, i pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. Ipak time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

Pored ništavog testamenta postoji i rušljiv testament.

Testament je rušljiv ako ga je sačinilo lice koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Rušljiv i testament ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje, tj ukoliko je sačinjen pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi. Takođe je rušljiv i testament koji nije sačinjen u zakonom propisanom obliku.

Tužba za poništaj rušljivog testamenta može se podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti. Ovaj rok ne može početi da teče pre proglašenja tastamenta. Tužba se ne može podneti kada istekne deset godina od dana proglašenja zaveštanja, a prema nesavesnom licu kada istekne dvadeset godina.

OPOZIV TESTAMENTA

Zaveštalac može u svako doba opozvati testament, bilo u celini, bilo delimično.

Opoziv testamenta mora biti učinjen takođe u formi koja je potrebna i za sačinjavanje testamenta.

Testament se može opozvati i na taj način što će ga sam zaveštalac uništiti.

Zaveštalac za života može sačiniti više testamenata. Ukoliko u novijem testamentu nisu izričito opozvane neke odredbe ranijeg testamenta, one će i dalje važiti ako nisu u suprotnosti sa odredbama novijeg testamenta.

Ukoliko zaveštalac testamentom odredi kome će pripasti neka određena stvar ili pravo, pa kasnije isto otuđi, smatraće se da je raniji testament opozvan u odnosu na tu stvar ili pravo.

IZGUBLJEN TESTAMENT – UNIŠTEN TESTAMENT

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno proizvodi pravno dejstvo ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. U parnici radi utvrđivanja postojanja zaveštanja koje je izgubljeno, tužilac treba da dokaže da je zaveštanje postojalo, da je bilo sačinjeno u formi propisanoj zakonom, kao i samu sadržinu zaveštanja

Gore navedenu mogućnost reguliše Zakon o nasleđivanju. Sa druge strane Zakon o vanparničnom postupku reguliše slučaj proglašenja nestalog ili uništenog testamenta ukoliko među zainteresovanim licima nema spora u pogledu njegovog postojanja i sadržine. U ovom slučaju ostavinski sud će saslušati zainteresovana lica i taj zapisnik proglasiti po odredbama za proglašenje pismenog testamenta.


Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima može Vam pomoći advokat za nasledno pravo.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Januar 2021.

Call Now Button