ČAST I UGLED
Čast predstavlja skup čovekovih vrlina i mišljenje koje pojedinac ima o sebi. Ovo mišljenje je zasnovano na osećanju lične vrednosti, i predstavlja subjektivnu kategoriju.
Ugled predstavlja mišljenje koje sredina ima o pojedincu, i predstavlja objektivnu kategoriju.
Dakle čast se zasniva na samovrednovanju pojedinca, a ugled na vrednovanju pojedinca od strane sredine.
Čast i ugled su lična neimovinska prava svake osobe, i ukoliko ona budu povređena postoji osnov za naknadu štete.
NA KOJI NAČIN MOŽE DOĆI DO POVREDE ČASTI I UGLEDA?
Čast kao subjektivna kategorija i ugled kao objektivna kategorija mogu biti povređeni na dva načina, a to je putem uvrede i putem klevete. Sada ćemo detaljnije razmotriti šta je to uvreda,a šta kleveta.
ŠTA PREDSTAVLJA UVREDA?
Uvreda predstavlja izjavu ili postupak kojim se omalovažava pojedinac.
Uvreda može biti izrečena rečima, kada na primer neko za nekoga kaže da je “glup”, nazove ga “maragcem”, kaže da je “nesposoban”, uputi mu neku psovku. Omalovažavajuće reči mogu biti izgovorene, ili napisane.
Uvreda može biti upućena i neverbalno, kao što je na primer:
- pokazivanje srednjeg prsta
- udaranjem šamara
- polivanjem vodom
- crtežom
- karikaturom ili na neki drugi način.
ŠTA SUD SMATRA UVREDOM?
Da li u konkretnom slučaju postoji uvreda sud ceni prema objektivnim kriterijumima. Nije bitno da li se pojedinac osećao uvređenim. Takođe nije bitno ni da li je učinilac svojim postupkom želeo da uvredi drugog. Uvreda postoji ako učinjeni postupak objektivno predstavlja omalovažavanje ili potcenjivanje.
Tako se, na primer, neko može subjektivno osećati uvređenim jer ga prijatelj nije pozvao na proslavu rođendana, ali objektivno ovaj gest ne predstavlja uvredu. Sud prilikom ocene uzima prosečno shvatanje u datom vremenu i datoj društvenoj sredini.
Nebitno je da li izrečena uvreda ima istinit ili neistinit sadržaj. Ukoliko je istinit sadržaj iznet na omalovažavajući način, ipak će postojati uvreda. Primer za ovo bi bila izjava okačena na oglasnoj tabli firme sadržine “Od T… nema goreg prodavca”. I u slučaju da je ova izjava istinita, jer na primer uvređeni ima najlošije rezultate prodaje u firmi, ona je ipak izneta na uvredljiv način i sa namerom omalovažavanja.
ŠTA PREDSTAVLJA KLEVETA?
Kleveta predstavlja iznošenje ili prenošenje neistina o pojedincu koji mogu da mu naruše čast i ugled. Da bi postojala kleveta bitno je da informacija koja se iznosi bude neistinita. Neistinita informacija se može odnositi na neke navode iz prošlosti pojedinca, navode o znanju ili sposobnosti, ali i bilo koje druge navode za koje je onaj ko ih iznosi mogao ili morao znati da su neistiniti.
Nije svaka neistina podobna da prouzrokuje štetu. Uzmimo za primer nekoga ko priča o svom komšiji da se preselio u Kaliforniju, iako je istina da se komšija preselio na Floridu. U najvećem broju slučajeva ova neistinita informacija ne može komšiji da prouzrokuje nikakvu štetu.
Sa druge strane ukoliko neko priča o svom komšiji kako je upravo on taj lopov koji mu je prošlog meseca ukrao bicikl iz biciklane, iako to nije istina, direktno mu time narušava ugled i čini štetu.
KO ČINI KLEVETU?
Klevetu čini i onaj koji iznosi neistinitu informaciju, tj onaj koji je izvor informacije, ali i onaj koji je čuje pa pronosi dalje.
Tako će štetu činiti i onaj ko je čuo kako se priča da je komšija ukrao bicikl, pa tu neistinu širi dalje.
Za štetu neće odgovarati onaj koji je izneo neistinu, ne znajući da je to neistina, pod uslovom da je on ili onaj kome je neistina saopštena imao ozbiljnog interesa u tome.
UTVRĐIVANJE NA KOGA SE IZJAVA ODNOSI
Uvreda i kleveta se moraju odnositi na određeno lice. Lice može biti imenom izričito pomenuto u izjavi, ali to nije neophodan uslov. Dovoljno je da se iz sadržine izjave može nedvosmisleno utvrditi na koga se izjava odnosi. Kada je u pitanju neki gest, kao što je na primer podizanje srednjeg prsta, potrebno je da se na nedvosmislen način može utvrditi na koga se to odnosi.
Čast i ugled su lična prava i ne mogu pripadati određenom kolektivu. Ukoliko neko napiše izjavu koja omalovažava na primer sve navijače određenog fudbalskog kluba, sva pripadnike jednog naroda, sve stanovnike jednog sela, ili slično, pripadnik grupe koja je prozvana ne može podneti tužbu sudu za naknadu štete ako se poruga ne odnosi lično na njega.
UVREDA NA RASNOJ I VERSKOJ OSNOVI
Ipak ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, čini krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora. Takođe krivično delo čini i onaj koji javno izloži poruzi Republiku Srbiju, njenu zastavu,grb ili himnu, ili stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu.
DA LI JE NEOPHODNO DA TREĆE LICE SAZNA?
Prva moguća situacija jeste kada se dva lica nalaze sama, i jedno lice uvredi drugo. Uvreda koja je učinjena bez prisustva trećih lica, i za koju nije niko saznao osim uvređenog povrediće samo čast uvređenog, ali ne i njegov ugled. Do povrede ugleda neće doći upravo iz razloga što treća lica nisu saznala za uvredu. Ovde se postavlja pitanje dokazivanja uvrede na sudu jer ne postoje svedoci. U svakom slučaju samo izjava uvređenog može biti dovoljan dokaz ukoliko mu sud poveruje.
UVREDA I KLEVETA U PRISUSTVU TREĆEG LICA
Sa druge strane, moguća je i situacija kada se uvreda učini u prisustvu trećih lica. Ovde pored časti može biti povređen i ugled uvređenog. Lica koja su čula izgovorenu uvredu mogu se na sudu pojaviti kao svedoci.
Da bi postojala kleveta, neophodno je da treća lica saznaju za neistinitu izjavu. Neistina koja je izrečena samo u prisustvu lica na koga se izjava odnosi nije podobna da se okarakteriše kao kleveta, ali ukoliko je izneta na omalovažavajući način može predstavljati uvredu.
VRSTE ŠTETE
Uvreda i kleveta mogu povrediti čast i ugled pojedinca, pa lice koje pretrpi psihički bol zbog toga može potraživati naknadu štete.
Šteta koja može nastati zbog povrede časti i ugleda može biti materijalna, kao što je na primer lice koje zbog iznete neistine izgubi poslovne partnere, te mu usled toga prihodi budu umanjeni.
Prilikom povrede časti i ugleda, mnogo češće dolazi do nastanka nematerijalne štete, nego materijalne. Nematerijalna šteta se sastoji u pretrpljenim duševnim bolovima zbog povrede časti i ugleda. Pojedinac koji pretrpi nematerijalnu štetu ima pravo na novčanu naknadu, a prilikom odlučivanja o njenoj visini sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
PSIHIČKI BOL KAO USLOV ZA NADOKNADU ŠTETE
Da bi se potraživala naknada nematerijalne štete nije dovoljno samo da neko izrekne uvredu ili klevetu. Neophodno je da zbog uvrede ili klevete dođe do povrede časti i ugleda pojedinca, ali ni to nije sve. Da bi postojao osnov za naknadu nematerijalne štete, neophodno je da ove povrede izazovu i psihički bol kod pojedinca.
U parničnom postupku psihički bol se najčešće dokazuje saslušanjem lica kome su povređeni čast i ugled. Pretrpljeni psihički bol se može dokazati i veštačenjem.
POSTOJANJE UZROČNO POSLEDIČNE VEZE
Da bi oštećeno lice imalo pravo na novčanu satisfakciju zbog povrede ugleda i časti, potrebno je postojanje uzročno-posledične veze, između događaja kojim je šteta izazvana i nastanka nematerijalne štete.
ROK ZA PODIZANJE TUŽBE
Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete zastareva tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili lice koje je štetu učinilo.
U svakom slučaju rok za podizanje tužbe zastareva kada protekne pet godina od momenta kada je šteta nastala.
VISINA NAKNADE
Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje, to opravdava. Sud će na osnovu uverenja odlučiti da li je u konkretnom slučaju pravično dosuditi oštećenom licu novčanu satisfakciju, a ako jeste u kom iznosu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
KLEVETA PROTIV PRAVNOG LICA
Zanimljivo je pitanje da li firme mogu trpeti štetu zbog iznošenja neistina.
Čast i ugled predstavljaju kategorije koje su vezane za ličnost čoveka, i njihovom povredom pojedinac oseća psihičku bol. Firma kao pravno lice ne može osećati psihičku bol zbog iznošenja neistina te ne može ni zahtevati naknadu nematerijalne štete.
Ipak, firma može imati gubitak u poslovanju zbog iznošenja neistina, te ima pravo na naknadu materijalne štete. Visina štete utvrđuje se kao razlika između očekivane dobiti koja bi usledila po redovnom toku stvari, i umanjene dobiti zbog gubitka u poslovanju.
UVREDA I KLEVETA U MEDIJIMA
Uvreda i kleveta mogu biti izrečeni u novinama, na radiju, ne televiziji, ili mogu biti objavljeni na internetu u elektronskim izdanjima medija.
U svim slučajevima kada se neka informacija objavi putem medija koji su registrovani u Registru medija, primenjuje se Zakon o javnom informisanju i medijima.
U KOM SLUČAJU POSTOJI PRAVO NA NAKNADU ŠTETE?
Lice na koje se odnosi informacija, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Novinar i odgovorni urednik odgovaraju za štetu ako se dokaže da je šteta nastala njihovom krivicom, a izdavač odgovara bez obzira na krivicu. Odgovornost novinara, odgovornog urednika i izdavača je solidarna.
Rok za podnošenje tužbe je šest meseci od dana objavljivanja informacije u medijima.
Lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, imalac prava na odgovor može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora.
Lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tražiti tužbom da sud naredi odgovornom uredniku da objavi ispravku informacije, a rok za podnošenje tužbe je 90 dana od dana objavljivanja informacije.
KRIVIČNO DELO KLEVETE
Kleveta je bila krivično delo sve do izmena Krivičnog zakonika iz 2012. godine. Gonjenje za ovo krivično delo se preduzimalo po privatnoj tužbi oštećenog.
Nakon što je izvršena dekriminalizacija krivičnog dela klevete, prestala je mogućnost da se protiv učinioca povede krivični postupak.
U svakom slučaju, nezavisno od toga što kleveta nije krivično delo, oštećenom ostaje mogućnost da pokrene parnični postupak za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.
KRIVIČNO DELO UVREDE
Uvreda predstavlja krivično delo, a učiniocu je zaprećena novčana kazna. Ako je krivično delo uvrede učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, to se smatra težim oblikom dela za koje je zaprećena veća novčana kazna od osnovnog dela.
Ukoliko je uvređeni uzvratio uvredu, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
UVREDA BEZ OMALOVAŽAVANJA
Neće se kazniti učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.
UVREDA UPUĆENA UMRLOM LICU
Gonjenje za krivično delo uvrede preduzima se po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za naknadu štete.
Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Dececmbar 2021