Uvreda i kleveta | Advokat Novi Sad

ČAST I UGLED

Čast predstavlja skup čovekovih vrlina i mišljenje koje pojedinac ima o sebi. Ovo mišljenje je zasnovano na osećanju lične vrednosti, i predstavlja subjektivnu kategoriju.

Ugled predstavlja mišljenje koje sredina ima o pojedincu, i predstavlja objektivnu kategoriju.

Dakle čast se zasniva na samovrednovanju pojedinca, a ugled na vrednovanju pojedinca od strane sredine.

Čast i ugled su lična neimovinska prava svake osobe, i ukoliko ona budu povređena postoji osnov za naknadu štete.

NA KOJI NAČIN MOŽE DOĆI DO POVREDE ČASTI I UGLEDA?

Čast kao subjektivna kategorija i ugled kao objektivna kategorija mogu biti povređeni na dva načina, a to je putem uvrede i putem klevete. Sada ćemo detaljnije razmotriti šta je to uvreda,a šta kleveta.

ŠTA PREDSTAVLJA UVREDA?

Uvreda | Advokat Milan Ivetić

Uvreda predstavlja izjavu ili postupak kojim se omalovažava pojedinac.

Uvreda može biti izrečena rečima, kada na primer neko za nekoga kaže da je “glup”, nazove ga “maragcem”, kaže da je “nesposoban”, uputi mu neku psovku. Omalovažavajuće reči mogu biti izgovorene, ili napisane.

Uvreda može biti upućena i neverbalno, kao što je na primer:

  1. pokazivanje srednjeg prsta
  2. udaranjem šamara
  3. polivanjem vodom
  4. crtežom
  5. karikaturom ili na neki drugi način.

ŠTA SUD SMATRA UVREDOM?

Da li u konkretnom slučaju postoji uvreda sud ceni prema objektivnim kriterijumima. Nije bitno da li se pojedinac osećao uvređenim. Takođe nije bitno ni da li je učinilac svojim postupkom želeo da uvredi drugog. Uvreda postoji ako učinjeni postupak objektivno predstavlja omalovažavanje ili potcenjivanje.

Tako se, na primer, neko može subjektivno osećati uvređenim jer ga prijatelj nije pozvao na proslavu rođendana, ali objektivno ovaj gest ne predstavlja uvredu. Sud prilikom ocene uzima prosečno shvatanje u datom vremenu i datoj društvenoj sredini.

Nebitno je da li izrečena uvreda ima istinit ili neistinit sadržaj. Ukoliko je istinit sadržaj iznet na omalovažavajući način, ipak će postojati uvreda. Primer za ovo bi bila izjava okačena na oglasnoj tabli firme sadržine “Od T… nema goreg prodavca”. I u slučaju da je ova izjava istinita, jer na primer uvređeni ima najlošije rezultate prodaje u firmi, ona je ipak izneta na uvredljiv način i sa namerom omalovažavanja.

ŠTA PREDSTAVLJA KLEVETA?

Kleveta predstavlja iznošenje ili prenošenje neistina o pojedincu koji mogu da mu naruše čast i ugled. Da bi postojala kleveta bitno je da informacija koja se iznosi bude neistinita. Neistinita informacija se može odnositi na neke navode iz prošlosti pojedinca, navode o znanju ili sposobnosti, ali i bilo koje druge navode za koje je onaj ko ih iznosi mogao ili morao znati da su neistiniti.

Nije svaka neistina podobna da prouzrokuje štetu. Uzmimo za primer nekoga ko priča o svom komšiji da se preselio u Kaliforniju, iako je istina da se komšija preselio na Floridu. U najvećem broju slučajeva ova neistinita informacija ne može komšiji da prouzrokuje nikakvu štetu.

Sa druge strane ukoliko neko priča o svom komšiji kako je upravo on taj lopov koji mu je prošlog meseca ukrao bicikl iz biciklane, iako to nije istina, direktno mu time narušava ugled i čini štetu.

KO ČINI KLEVETU?

Klevetu čini i onaj koji iznosi neistinitu informaciju, tj onaj koji je izvor informacije, ali i onaj koji je čuje pa pronosi dalje.

Tako će štetu činiti i onaj ko je čuo kako se priča da je komšija ukrao bicikl, pa tu neistinu širi dalje.

Za štetu neće odgovarati onaj koji je izneo neistinu, ne znajući da je to neistina, pod uslovom da je on ili onaj kome je neistina saopštena imao ozbiljnog interesa u tome.

UTVRĐIVANJE NA KOGA SE IZJAVA ODNOSI

UTVRĐIVANJE NA KOGA SE IZJAVA ODNOSI | Milan Ivetić Advokat Novi Sad

Uvreda i kleveta se moraju odnositi na određeno lice. Lice može biti imenom izričito pomenuto u izjavi, ali to nije neophodan uslov. Dovoljno je da se iz sadržine izjave može nedvosmisleno utvrditi na koga se izjava odnosi. Kada je u pitanju neki gest, kao što je na primer podizanje srednjeg prsta, potrebno je da se na nedvosmislen način može utvrditi na koga se to odnosi.

Čast i ugled su lična prava i ne mogu pripadati određenom kolektivu. Ukoliko neko napiše izjavu koja omalovažava na primer sve navijače određenog fudbalskog kluba, sva pripadnike jednog naroda, sve stanovnike jednog sela, ili slično, pripadnik grupe koja je prozvana ne može podneti tužbu sudu za naknadu štete ako se poruga ne odnosi lično na njega.

UVREDA NA RASNOJ I VERSKOJ OSNOVI

Ipak ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, čini krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora. Takođe krivično delo čini i onaj koji javno izloži poruzi Republiku Srbiju, njenu zastavu,grb ili himnu, ili stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu.

DA LI JE NEOPHODNO DA TREĆE LICE SAZNA?

Prva moguća situacija jeste kada se dva lica nalaze sama, i jedno lice uvredi drugo. Uvreda koja je učinjena bez prisustva trećih lica, i za koju nije niko saznao osim uvređenog povrediće samo čast uvređenog, ali ne i njegov ugled. Do povrede ugleda neće doći upravo iz razloga što treća lica nisu saznala za uvredu. Ovde se postavlja pitanje dokazivanja uvrede na sudu jer ne postoje svedoci. U svakom slučaju samo izjava uvređenog može biti dovoljan dokaz ukoliko mu sud poveruje.

UVREDA I KLEVETA U PRISUSTVU TREĆEG LICA

Sa druge strane, moguća je i situacija kada se uvreda učini u prisustvu trećih lica. Ovde pored časti može biti povređen i ugled uvređenog. Lica koja su čula izgovorenu uvredu mogu se na sudu pojaviti kao svedoci.

Da bi postojala kleveta, neophodno je da treća lica saznaju za neistinitu izjavu. Neistina koja je izrečena samo u prisustvu lica na koga se izjava odnosi nije podobna da se okarakteriše kao kleveta, ali ukoliko je izneta na omalovažavajući način može predstavljati uvredu.

VRSTE ŠTETE

Uvreda i kleveta mogu povrediti čast i ugled pojedinca, pa lice koje pretrpi psihički bol zbog toga može potraživati naknadu štete.

Šteta koja može nastati zbog povrede časti i ugleda može biti materijalna, kao što je na primer lice koje zbog iznete neistine izgubi poslovne partnere, te mu usled toga prihodi budu umanjeni.

Prilikom povrede časti i ugleda, mnogo češće dolazi do nastanka nematerijalne štete, nego materijalne. Nematerijalna šteta se sastoji u pretrpljenim duševnim bolovima zbog povrede časti i ugleda. Pojedinac koji pretrpi nematerijalnu štetu ima pravo na novčanu naknadu, a prilikom odlučivanja o njenoj visini sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

PSIHIČKI BOL KAO USLOV ZA NADOKNADU ŠTETE

PSIHIČKI BOL KAO USLOV ZA NADOKNADU ŠTETE | Advokat Novi Sad

 

Da bi se potraživala naknada nematerijalne štete nije dovoljno samo da neko izrekne uvredu ili klevetu. Neophodno je da zbog uvrede ili klevete dođe do povrede časti i ugleda pojedinca, ali ni to nije sve. Da bi postojao osnov za naknadu nematerijalne štete, neophodno je da ove povrede izazovu i psihički bol kod pojedinca.

U parničnom postupku psihički bol se najčešće dokazuje saslušanjem lica kome su povređeni čast i ugled. Pretrpljeni psihički bol se može dokazati i veštačenjem.

POSTOJANJE UZROČNO POSLEDIČNE VEZE

Da bi oštećeno lice imalo pravo na novčanu satisfakciju zbog povrede ugleda i časti, potrebno je postojanje uzročno-posledične veze, između događaja kojim je šteta izazvana i nastanka nematerijalne štete.

ROK ZA PODIZANJE TUŽBE

Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete zastareva tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili lice koje je štetu učinilo.

U svakom slučaju rok za podizanje tužbe zastareva kada protekne pet godina od momenta kada je šteta nastala.

VISINA NAKNADE

Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje, to opravdava. Sud će na osnovu uverenja odlučiti da li je u konkretnom slučaju pravično dosuditi oštećenom licu novčanu satisfakciju, a ako jeste u kom iznosu.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

KLEVETA PROTIV PRAVNOG LICA

Zanimljivo je pitanje da li firme mogu trpeti štetu zbog iznošenja neistina.

Čast i ugled predstavljaju kategorije koje su vezane za ličnost čoveka, i njihovom povredom pojedinac oseća psihičku bol. Firma kao pravno lice ne može osećati psihičku bol zbog iznošenja neistina te ne može ni zahtevati naknadu nematerijalne štete.

Ipak, firma može imati gubitak u poslovanju zbog iznošenja neistina, te ima pravo na naknadu materijalne štete. Visina štete utvrđuje se kao razlika između očekivane dobiti koja bi usledila po redovnom toku stvari, i umanjene dobiti zbog gubitka u poslovanju.

UVREDA I KLEVETA U MEDIJIMA

Uvreda i kleveta u medijima | Advokat Milan Ivetić

Uvreda i kleveta mogu biti izrečeni u novinama, na radiju, ne televiziji, ili mogu biti objavljeni na internetu u elektronskim izdanjima medija.

U svim slučajevima kada se neka informacija objavi putem medija koji su registrovani u Registru medija, primenjuje se Zakon o javnom informisanju i medijima.

U KOM SLUČAJU POSTOJI PRAVO NA NAKNADU ŠTETE?

Lice na koje se odnosi informacija, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Novinar i odgovorni urednik odgovaraju za štetu ako se dokaže da je šteta nastala njihovom krivicom, a izdavač odgovara bez obzira na krivicu. Odgovornost novinara, odgovornog urednika i izdavača je solidarna.

Rok za podnošenje tužbe je šest meseci od dana objavljivanja informacije u medijima.

Lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, imalac prava na odgovor može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora.

Lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tražiti tužbom da sud naredi odgovornom uredniku da objavi ispravku informacije, a rok za podnošenje tužbe je 90 dana od dana objavljivanja informacije.

KRIVIČNO DELO KLEVETE

Kleveta je bila krivično delo sve do izmena Krivičnog zakonika iz 2012. godine. Gonjenje za ovo krivično delo se preduzimalo po privatnoj tužbi oštećenog.

Nakon što je izvršena dekriminalizacija krivičnog dela klevete, prestala je mogućnost da se protiv učinioca povede krivični postupak.

U svakom slučaju, nezavisno od toga što kleveta nije krivično delo, oštećenom ostaje mogućnost da pokrene parnični postupak za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.

KRIVIČNO DELO UVREDE

Uvreda predstavlja krivično delo, a učiniocu je zaprećena novčana kazna. Ako je krivično delo uvrede učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, to se smatra težim oblikom dela za koje je zaprećena veća novčana kazna od osnovnog dela.

Ukoliko je uvređeni uzvratio uvredu, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.

UVREDA BEZ OMALOVAŽAVANJA

Neće se kazniti učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

UVREDA UPUĆENA UMRLOM LICU

Gonjenje za krivično delo uvrede preduzima se po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za naknadu štete.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Dececmbar 2021

Na šta se sve plaća porez na imovinu? | Advokat Novi Sad

ŠTA JE PREDMET OPOREZIVANJA?

Nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije predmet su oporezivanja.

Porez na imovinu plaća se na pravo svojine, na državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat, na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Oporezovane nepokretnosti su:

  1. stan
  2. kuća
  3. stambene i poslovne zgrade
  4. poslovne prostorije
  5. garaže
  6. pomoćni objekti, kao i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Nepokretnosti koje se takodje oporezuju su i:

  1. građevinsko zemljište
  2. poljoprivredno zemljište
  3. šumsko zemljište i drugo zemljište.

Veličina parcele

Ukoliko je zemljište površine do 10 ari, na njega se ne plaća porez. Ovo važi pod uslovom da se ta mala parcela ne graniči sa drugom parcelom istog vlasnika. Ukoliko se više malih parcela istog vlasnika međusobno graniče one se posmatraju kao celina, te ukoliko njihova zbirna površina prelazi 10 ari, one će ipak biti predmet oporezivanja.

Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, smatraće se da su jednaki.

DA LI JE ZEMLJIŠTE ISPOD OBJEKTA OPOREZIVO?

Da li je zemljište ispod objekta oporezivo | Advokat Milan Ivetić

Ukoliko se na zemljištu nalazi objekat na koji se plaća porez na imovinu, zemljište koje se nalazi ispod objekta neće biti oporezovano. Ipak zemljište koje se nalazi ispod skladišta ili stovarišnog objekta nije oslobođeno plaćanja poreza.

Oporeziva je površina zemljišta ispod obodnih zidova i stepeništa izvan gabarita objekta, osim ako je objekat u zajedničkoj nedeljivoj svojini.

Poreski obveznici koji vode poslovne knjige, imaju poseban tretman i za njih ne vazi poresko oslobođenje u određenim slučajevima, a ova pitanja detaljnije su uređena zakonom.

Sastavnim delom zemljišta, smatra se i ne oporezuje kao objekat :

  1. staza i drugi otvoreni prostor prekriven šljakom, asfaltom, betonom, pločama ili drugim čvrstim materijalom u nivou zemljišta
  2. otvoreni prostor za parkiranje
  3. kolski prilaz objektu
  4. ograda
  5. potporni zid
  6. stepenište izvan gabarita objekta
  7. vrtno senilo do 15 m2 osnove
  8. vrtni bazen (uključujući fontane) površine do 12 m2 i dubine do 1 m
  9. nadstrešnica osnove do 10 m2
  10. dvorišni kamin površine do 2 m2 i visine do 3 m
  11. stočna jama
  12. septička jama
  13. dečje igralište i ostalo predviđeno zakonom.

KOME SE PLAĆA POREZ NA IMOVINU?

Porez na imovinu je lokalni porez i obračunava ga i naplaćuje gradska, odnosno opštinska poreska uprava.

Poreski obveznik podnosi poresku prijavu, a poreska uprava donosi rešenje kojim utvrđuje visinu poreza, rokove plaćanja i ostale elemente koji su obavezan elemenat svakog rešenja.

Lokalna poreska uprava zadužena je za oporezivanje nekretnina na svojoj teritoriji. Ukoliko jedno lice ima nekretnina na različitim područjima, svaka poreska uprava donosiće posebno rešenje za nekretnine koje se nalaze na njenoj teritoriji.

PODNOŠENJE PRIJAVE ZA POREZ NA IMOVINU

Podnošenje prijave za porez na imovinu | Advokat Milan Ivetić

Porez na imovinu prijavljuje se lokalnoj poreskoj upravi na propisanom obrascu. Prijavu podnosi ili sam poreski obveznik, a može podneti i advokat ili drugi punomoćnik koga poreski obveznik ovlasti.

Javni beležnik će podneti poresku prijavu po osnovu isprave koju je on overio, odnosno pravosnažne odluke koju je doneo, te u tom slučaju poreski obveznik ne treba posebno podnositi prijavu.

Izmene bitne za porez na imovinu

Ukoliko u međuvremenu dođe do izmeni nekih činjenica koje su bitne za utvrđivanje poreza, podnosi se nova poreska prijava sa novim podacima. Tako na primer ukoliko vlasnik promeni prebivalište, te mu adresa nekretnine na koju plaća porez sada postane i adresa prebivališta u ličnoj karti, potrebno je da se ova promena prijavi poreskoj upravi kako bi vlasnik imao pravo na umanjenje poreza od 50%.

Kada poreski obveznik otuđi nekretninu, ili na drugi način prestane da bude obveznik plaćanja poreza, potrebno je i ovu promenu prijaviti poreskoj upravi, kako bi prestala i obaveza plaćanja poreza na imovinu.

REŠENJE O POREZU NA IMOVINU

Poreska uprava na čijoj teritoriji se nalazi nekretnina, donosi rešenje kojim utvrđuje iznos poreza za poreske obveznike koji ne vode knjige. Poreski obveznik koji vodi poslovne knjige porez na imovinu utvrđuje samooporezivanjem.

Rešenje se dostavlja poreskom obvezniku putem pošte. Građani koji imaju registrovan profil na portalu “eUprave” dobijaju elektronska rešenja o utvrđenom porezu na imovinu u svoje elektronsko sanduče na ovom portalu.

VISINA POREZA NA IMOVINU

Visina poreza na imovinu | Advokat Milan Ivetić Novi Sad

Porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu.

Osnovica poreza na imovinu je vrednost nepokretnosti. Vrednost nepokretnosti utvrđuje poreska uprava na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, a na osnovu korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

Šta je korisna površina?

Korisna površina za zemljište je njegova ukupna površina, uključujući površinu pod objektom.

Korisna površina za objekat predstavlja zbir podnih površina između unutrašnjih strana obodnih zidova objekta.

U korisnu površinu ne ulaze:

  1. površine balkona
  2. terasa
  3. lođa
  4. stepeništa izvan gabarita objekta
  5. neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta.

Za objekat koji nema horizontalnu podnu površinu ili obodne zidove korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.

Prosečna cena kvadratnog metra se utvrđuje na osnovu odluke o stopama poreza na imovinu,a koju donosi skupština jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se imovina nalazi. Za svaku kalendarsku godinu primenjuju se propisi koji važe na dan 1. januara poreske godine.

Poreska obaveza

Ako poreska obaveza nastane u toku kalendarske godine nastane, porez na imovinu za tu godinu utvrđuje se za period od nastanka poreske obaveze do isteka te godine

Prestanak poreske obaveze

U slučaju prestanka poreske obaveze, porez se utvrđuje za period do dana prestanka poreske obaveze u toj godini.

Stopa amortizacije

Vrednost nepokretnosti, osim zemljišta, umanjuje se za amortizaciju. Stopu amortizacije utvrđuje lokalna samouprava, a ona je jednaka za sve nepokretnosti na njenoj teritoriji. Ona može da iznosi do 1% godišnje, a najviše do 40%. Amortizacija se računa počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta.

KAKO PLATITI POREZ NA IMOVINU U RATAMA?

Kako platiti porez na imovinu u ratama | Advokat Novi Sad

Poreska uprava za svaku godinu donosi rešenje o porezu na imovinu za poreskog obveznika. U rešenju se određuje ukupna visina poreza za celu godinu.

Ipak nije neophodno platiti ceo iznos poreza odjednom. U rešenju se porez za kalendarsku godinu utvrđuje u ukupnom iznosu, a plaća se tromesečno, tj u četiri godišnje rate. Visina svake rate utvrđuje se srazmerno broju dana u tromesečju za koji se plaća porez na imovinu. Svaka rata plaća se u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

U samom rešenju naznačava se račun i poziv na broj na koji treba da se plati porez na imovinu.

ŽALBA NA REŠENJE

Ukoliko poreski obveznik smatra da porez na imovinu nije na pravilan način obračunat rešenjem, ima pravo žalbe.

Žalba se podnosi u roku od 15 dana drugostepenom organu, a predaje se neposredno ili preporučenom poštom, odnosno izjavljuje na zapisnik prvostepenom poreskom organu.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. U slučaju izjavljene žalbe poreski obveznik bi trebao da plati iznos koji je utvrđen rešenjem kako ne bi rizikovao pokretanje izvršenja i uvećanje duga zbog kamate. U slučaju da uspe sa žalbom, imaće pravo na povrat više uplaćenog iznosa.

MANJI POREZ NA IMOVINU

Ukoliko poreski obveznik ima prijavljeno prebivalište u kući ili stanu u kom stanuje, on ima pravo na umanjenje od 50% za porez na imovinu. Ipak ovo umanjenje je moguće ostvariti u iznosu od najviše 20.000,00 dinara na godišnjem nivou.

Kako dokazati adresu prebivališta?

Prebivalište se dokazuje kopijom lične karte, ili potvrdom MUP-a o prijavljenom prebivalištu.

Ako na jednoj kući za stanovanje ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje se posmatra za svakog obveznika posebno. Tako će pravo na umanjenje imati oni poreski obveznici koji imaju prijavljeno prebivalište na toj adresi, a oni koji nemaju plaćaće pun iznos poreza.

Porez na imovinu manji za 75%

Ukoliko u kući ili stanu površine do 60 m2, koji nisu na građevinskom zemljištu niti u građevinskom području, stanuju samo lica starija od 65 godina i imaju tu prijavljeno prebivalište, na ove nekretnine porez na imovinu se umanjuje za 75%. Uslov za ovo poresko umanjenje je da ove nekretnine nisu date u zakup.

Ako su za istu kuću ili stan ispunjeni uslovi za umanjenje po oba gore navedena osnova, umanjenje se vrši po jednom osnovu koji je najpovoljniji za obveznika.

PORESKA OSLOBOĐENJA ZA POLJOPRIVREDNE OBJEKTE I POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE

Poreska oslobodjenja za poljoprivredne objekte i poljoprivredno zemiljište | Advokat Novi Sad

Objekti koji su namenjeni isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju oslobođeni su plaćanja poreza na imovinu.

To mogu biti objekti koji su namenjeni i faktički se koriste za:

  1. smeštaj mehanizacije i repromaterijala
  2. smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda
  3. staje za gajenje stoke
  4. objekti za gajenje pečurki, puževa i riba
  5. kao i objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja.

Poresko oslobođenje ne može se ostvariti ukoliko je poljoprivredni objekat dat u zakup koji u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana.

Dakle ovo oslobođenje važi samo za poljoprivredne objekte. Nema osnova da se ostvari pravo na oslobođenje od poreza na imovinu za zemljište, pa čak ni za veštački stvoreno neplodno zemljište, šumsko zemljište i zemljište pod zgradom i drugim objektima.

Porez na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište

Ipak poljoprivredno i šumsko zemljište nije u obavezi da plaća porez na imovinu pod uslovom da se ono ponovo privodi nameni. Poresko oslobođenje može se ostvariti u periodu od pet godina, računajući od početka privođenja nameni. Međutim poresko oslobođenje ne može se ostvariti ukoliko je to zemljište dato u zakup koji u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana.

Poresko oslobođenje za poljoprivredne objekte može ostvariti poreski obveznik koji ne vodi poslovne knjige, a obveznik koji vodi poslovne knjige može ostvariti poresko oslobođenje ukoliko mu je poljoprivreda pretežna delatnost.

PORESKO OSLOBOĐENJE ZA IMOVINU MANJE VREDNOSTI

Poresko oslobodjenje za imovinu manje vrednosti | Milan Ivetić Advokat Novi Sad

Porez na imovinu ne plaća obveznik kada ukupna vrednost za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji jedinice lokalne samouprave ne prelazi iznos od 400.000 dinara. Dakle ovde se uzima u obzir vrednost celokupne imovine na teritoriji jednog grada ili opštine. To znači da ako poreski obveznik ima imovinu na teritoriji drugog grada ili opštine to neće biti od uticaja na oslobođenje u onoj teritorijalnoj jedinici u kojoj ima uslova za oslobođenje.

Nepokretnosti date u zakup

Poresko oslobođenje ne može se ostvariti ukoliko su navedene nepokretnosti date u zakup koji u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana.

Ako vrednost imovine poreskog obveznika pređe navedeni limit od 400.000 dinara, njemu prestaje pravo na poresko oslobođenje i utvrđuje mu se porez za sve nepokretnosti koje ima na toj teritoriji.

POREZ NA IMOVINU ZA CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE

Porez na imovinu se ne plaća za nepokretnosti koje su u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica, i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica, a koje su namenjene i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti.

Ukoliko su navedene nepokretnosti date u zakup koji u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana, ne može se ostvariti pravo na poresko oslobođenje.

Dakle poresko oslobođenje postoji samo za objekte koji su namenjeni i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti. Porez na imovinu se plaća na nepokretnosti koje nisu namenjene, odnosno koje se ne koriste isključivo za obavljanje bogoslužbenih delatnosti, kao što su npr.:

  1. parohijski domovi
  2. stanovi u svojini crkava
  3. objekti i pomoćni objekti u kojima se obavlja učenje veronauke, itd.

POREZ NA IMOVINU ZA OBJEKTE NAMENJENE DALJOJ PRODAJI

Ukoliko poreski obveznik koji vodi poslovne knjige stekne nepokretnost isključivo da bi je dalje prodao, nije u obavezi da plati porez na imovinu za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao i za godinu koja sledi toj godini.

Uslov je da ovu nepokretnost ne koristi tokom tog perioda, i da je iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji.

POREZ NA IMOVINU ZA OBJEKTE OŠTEĆENE USLED ELEMENTARNIH NEPOGODA

Nije propisano oslobođenje od poreza na imovinu za nepokretnosti koje su oštećene dejstvom poplave ili klizišta.Ipak vrednost objekta može biti znatno umanjena, te se može zahtevati utvrđivanje nove osnovice za oporezivanje.

Međutim, ako je objekat srušen usled dejstva poplave, odnosno zbog pokretanja klizišta, od dana prestanka postojanja objekta prestaje i poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat.

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za poreze.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Novembar 2021

Nasilje u porodici | Advokat Novi Sad

ŠTA PREDSTAVLJA NASILJE U PORODICI?

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je zabranjeno i svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Norme koje zabranjuju nasilje u porodici nalaze se u Porodičnom zakonu, Krivičnom zakoniku i Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

ŠTA SVE SPADA U NASILJE U PORODICI?

Nasilje u porodici se može ispoljiti na razne načine. Ono može biti:

Fizičko nasilje

Pod fizičko nasilje podrazumevamo nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede.

Psihičko nasilje

Psihičko nasilje može biti izazivanje straha pretnjom da će se ubiti ili da će se naneti telesne povrede članu porodice ili nekom njemu bliskom licu.

Seksualno nasilje

Seksualno nasilje je prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos, kao i seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili sa nemoćnim licem.

Nasilje predstavlja i ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

RAZLIKA IZMEDJU NASILJA U PORODICI I DRUGIH OBLIKA NASILJA

Ono što razlikuje nasilje u porodici od drugih oblika nasilja je činjenica da su nasilnik i žrtva u bliskom odnosu. Nasilnik kontroliše žrtvu posebnim odnosom moći koju ima nad njom.

Upravo zbog bliskog odnosa, kao i moći i uticaja koju nasilnik ima nad žrtvom, često se žrtva ustručava da prijavi nasilnika.

KO SE SMATRA ŽRTVOM NASILJA U PORODICI?

Žrtva nasilja u porodici može biti supružnik, bivši supružnik, dete, roditelj ili drugo lice koje je u krvnom srodstvu sa nasilnikom. Žrtva može biti i lice koje je u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu sa nasilnikom, ili lice koje vezuje hraniteljstvo.

Žrtva nasilja u porodici može biti vanbračni partner ili bivši vanbračni partneri, ali i svako drugo lice koje živi ili koje je živelo u istom porodičnom domaćinstvu sa nasilnikom.

Žrtvom nasilja u porodici smatra se i lice koja nikada nije živelo i istom porodičnom domaćinstvu sa nasilnikom, a bilo je sa njim ili je još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, kao i lice koje ima zajedničko dete sa nasilnikom ili ima dete na putu da bude rođeno.

DA LI PRIJAVITI NASILJE U PORODICI?

prijavite nasilje u porodici | Advokat Novi Sad

 

Svako mora bez odlaganja da prijavi policiji ili javnom tužiocu nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega. Ukoliko je nasilje prijavljeno javnom tužiocu, on je dužan da odmah prijavu prosledi policijskim službenicima.

Policijski službenici su dužni da odmah dovedu mogućeg učinioca u nadležnu policijsku stanicu radi vođenja postupka.

Zadržavanje u policiji može trajati najduže osam časova radi vođenja postupka, a zadržano lice ima pravo na advokata.

HITNE MERE

Nadležni policijski službenik će u što kraćem roku, a na osnovu dostupnih obaveštenja, izvršiti procenu rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici. Ako posle procene rizika ustanovi da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru.

Hitne mere su:

  1. mera privremenog udaljenja učinioca iz stana.
  2. mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.

Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere. Hitna mera koju izriče policija može trajati najduže 48 časova.

Nakon izricanja hitne mere, policija će obavestiti o tome javnog tužioca. Javni tužilac će proučiti obaveštenje i vrednovati procenu rizika, pa ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži.

Ukoliko ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici sud će produžiti hitnu meru za još 30 dana.

MERE ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI

Kako bi se sprečilo dalje vršenje nasilja, sud može protiv člana porodice koji vrši nasilje izreći neku od mera kako bi mu privremeno zabranio ili ograničio održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici koje su predviđene zakonom.

Članu porodice koji vrši nasilje može biti izdat nalog da se iseli iz porodičnog stana ili kuće. Važno je naglasiti da nije bitno u čijoj svojini se nalazi stan ili kuća. Tako nasilnik može dobiti nalog da se iseli i iz stana ili kuće koja je u njegovom vlasništvu. Sud može izdati i nalog za useljenje u porodični stan ili kuću bez obzira na pravo svojine, odnosno pravo zakupa.

Nasilniku može biti određena mera zabrane približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti. Takođe može biti određena i mera zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice.

Sud može odrediti i meru zabrane daljeg uznemiravanja člana porodice.

Trajanje mera zaštite

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. Jednom određena mera može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je ona određena.

Ukoliko za vreme trajanja mere prestanu razlozi zbog kojih je ona određena, sud može doneti odluku o prestanku mere.

Ukoliko se nasilnik nalazi u pritvoru ili je na drugi način lišen slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem, ovo vreme se uračunava u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

POSTUPAK PRED SUDOM ZA ZAŠTITU OD NASILJA U PORODICI

Sudska zaštita od nasilja u porodici | Advokat Milan Ivetić

 

Tužbu za zaštitu od nasilja u porodici može podneti član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva. Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere.

Spor se može pokrenuti pred sudom na čijem području ima prebivalište odnosno boravište član porodice koji vrši nasilje, ili pred sudom na čijem području ima prebivalište odnosno boravište član porodice nad kojim je nasilje izvršeno. Bilo kom od ovih sudova da se podnese tužba, on će prihvatiti da odlučuje.

Tužbom se traži od suda da odredi jednu ili više mera predviđenih zakonom. Sud nije vezan zahtevom iz tužbe, pa može odrediti i meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena tužbom ako oceni da se njom najbolje postiže zaštita.

Tužbom se može tražiti i produženje već ranije određene mere koja ističe, ukoliko nisu prestali razlozi zbog kojih je ona određena.

Član porodice protiv koga je mera određena može podneti tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici ukoliko smatra da su prestali razlozi zbog kojih je mera određena.

Trajanje sudskog postupka

Sudski postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je naročito hitan. Nakon što sud primi tužbu, zakazaće prvo ročište tako da se ono održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena.

Nakon što sud donese odluku, nezadovoljna strana ima pravo žalbe. Izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude kojom je određena ili produžena mera zaštite od nasilja u porodici.

Drugostepeni sud je dužan da donese odluku u roku od 15 dana od kad mu je dostavljana žalba.

EVIDENCIJE O NASILJU U PORODICI

Nadležna policijska uprava vodi evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i o izricanju i izvršenju hitnih mera i izvršenju mera zaštite od nasilja u porodici.

Osnovni sud vodi evidenciju o svojim odlukama o predlozima za produženje hitnih mera i o određenim merama zaštite od nasilja u porodici.

Osnovno javno tužilaštvo vodi evidenciju o predlozima za produženje hitnih mera i zahtevima za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Kada sud donese presudu, dužan je da je odmah dostavi organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno, i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice protiv koga je mera zaštite određena.

Organ starateljstva je dužan je da vodi evidenciju o licima prema kojima je nasilje izvršeno, i o licima protiv kojih je određena mera zaštite.

Nadležni centar za socijalni rad vodi evidenciju i o primeni individualnih planova zaštite i podrške žrtvi.

LIŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

Lišenje roditeljskog prava | Advokat Novi Sad

Jedno od osnovnih prava deteta jeste pravo da dete živi sa roditeljima. Ono može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Ukoliko dete ne živi sa svojim roditeljem, ono ima pravo da održava lične odnose sa njim, a sud može i ovo pravo ograničiti ako je to u najboljem interesu deteta.

Roditelj koji vrši nasilje u porodici nad detetom može biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava. Sud može doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja sa kojim dete živi, ili odluku o ograničavanju održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi.

Sudskom odlukom o delimičnom ili potpunom lišenju roditeljskog prava može biti određena i jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.

Tužba za lišenje roditeljskog prava

Postupak za lišenje roditeljskog prava pokreće se tužbom, a ona se podnosi sudu na čijem području tuženi ima prebivalište ili boravište, ili sudu na čijem području dete ima prebivalište ili boravište.

Ko može podneti tužbu?

Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva.

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA I NASILJE U PORODICI

Tužba za razvod braka i nasilje u porodici | Advokat Milan Ivetić Novi Sad

Tužbu za razvod braka može podneti bilo koji supružnik. Tužba se podnosi sudu na čijem području tuženi ima prebivalište ili boravište, ili sudu na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

Ukoliko supružnici imaju zajedničko dete, sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju roditeljskog prava. Roditelj koji fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete ili na drugi način zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti može presudom u bračnom sporu biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava.

Ukoliko jedan supružnik vrši nasilje nad drugim supružnikom ili detetom, sud može u presudi kojom razvodi brak da odredi i jednu ili više mera za zaštitu od nasilja u porodici.

NAKNADA ŠTETE ZBOG NASILJA U PORODICI

Lice koje pretrpi nasilje u porodici ima pravo na naknadu štete. Postupak za naknadu štete se pokreće tužbom, a tužba se podnosi protiv lica koje je vršilo nasilje u porodici.

Fizička bol

Ukoliko je lice koje je trpelo nasilje bilo povređeno ili na drugi način trpelo fizičku bol, ima pravo da po tom osnovu dobije odgovarajuću novčanu sumu kao satisfakciju.

Ukoliko je usled povreda ostao ožiljak ili neki drugi vid naruženosti, ili čak došlo do umanjenja životne aktivnosti, ovo predstavlja vid nematerijalne štete i osnov za novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova.

Pretrpljeni strah i duševna bol

Strah koji je trpelo lice nad kojim je vršeno nasilje takođe predstavlja osnov za pravičnu novčanu naknadu kao vid satisfakcije za pretrpljeni strah.

Prilikom vršenja nasilja u porodici može doći i do povrede časti i ugleda što je još jedan osnov za naknadu nematerijalne štete.

Pravo na novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.

Pored nematerijalne štete, žrtva nasilje ima pravo i na naknadu materijalne štete koju je pretrpela.

KRIVIČNO DELO NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici predstavlja krivično delo, a njega čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Za ovo krivično delo predviđena je kazna od tri meseca do tri godine zatvora.

Ko se smatra članovima porodice?

U smislu Krivičnog zakonika, članovima porodice okrivljenog smatraju se:

  1. Supružnik
  2. Deca
  3. Preci supružnika
  4. Vanbračni partner i njegova deca
  5. Usvojilac i usvojenik
  6. Hranilac i hranjenik

Ukoliko žive u zajedničkom domaćinstvu sa okrivljenim, članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika. Članom porodice okrivljenog smatra se i lice koje ima zajedničko dete sa njim ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu.

Kazna za krivično delo nasilje u porodici

Teži oblik krivičnog dela postoji ako je prilikom izvršenja korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da teško povredi telo ili teško naruši zdravlje člana porodice, a za ovaj oblik je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Ukoliko je zbog izvršenog nasilja nastupila teška telesna povreda ili je zdravlje teško narušeno zaprećena je kazna zatvora od dve do deset godina. Ista kazna je zaprećena i ukoliko je nasilje izvršeno prema maloletnom licu.

Ako je usled nasilja u porodici nastupila smrt člana porodice učinilac će se kazniti kaznom zatvora od pet do petnaest godina. Ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti kaznom zatvora od najmanje deset godina.

Onaj ko prekrši mere za zaštitu od nasilja u porodici takođe čini krivično delo i kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora od tri meseca do tri godine. 

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za porodično pravo.

Avokat Novi Sad
Milan Ivetić
Novembar 2021

Mobing na poslu | Advokat Novi Sad

Mobing na poslu ili zlostavljanje na radu predstavlja ponašanje prema zaposlenom koje ima za cilj povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje se može vršiti prema jednom zaposlenom ili prema grupi zaposlenih.

Bitno je naglasiti da mobing na poslu predstavlja ponašenje koje se ponavlja. Tako jedan izdvojeni događaj koji se desio na štetu zaposlenog ne predstavlja zlostavljanje na radu. Tek ako postoji kontinuitet tada postoji mobing na poslu. Ovo svakako ne znači da ukoliko se desio samo jedan nemili događaj, da zaposlenom ne preostaje pravna zaštita.

Zaposleni koji je samo jednom pretrpeo uvredu, poniženje, kome je naneta povreda, može tražiti naknadu štete bez obzira što pojedinačni događaj ne predstavlja mobing na poslu.

KO MOŽE BITI IZVRŠILAC ZLOSTAVLJANJA NA RADU?

Izvršilac mobinga može biti poslodavac preduzetnik, ili ukoliko je poslodavac pravno lice onda odgovorno lice u tom pravnom licu.

Izvršilac mobinga može biti i bilo koji drugi zaposleni, ili grupa zaposlenih koji vrše zlostavljanje.

Mobing na poslu vrši i lice koje podstiče ili navodi druge na zlostavljanje na radu.

KO MOŽE TRAŽITI ZAŠTIU OD MOBINGA NA POSLU?

Zaštitu od mobinga uživa svaki zaposleni koji ima ugovor o radu, ali i lica koja su angažovana van radnog odnosa (Ugovor o privremenim i povremenim poslovima, Ugovoru o delu Ugovor o dopunskom radu, Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, Ugovor o volontiranju), kao i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu kod poslodavca.

Zaštita se odnosi kako na zaposlene u privatnom sektoru, tako i na zaposlene u državnim organima, pokrajinskim, gradskim i opštinskim organima.

Lica kojima poslodavac nije ponudio da potpišu ugovor o radu, a faktički obavljaju rad za poslodavca takođe uživaju zaštitu. Zakonom o radu je predviđeno da ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

SEKSUALNO UZMENIRAVANJE

Seksualno uznemiravanje na poslu | Advokat Milan Ivetić

Pod mobingom na poslu se podrazumeva i seksualno uzmemiravanje koje definiše Zakon o radu.

Seksualno uznemiravanje jeste ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog života. Kao posledica seksualnog uznemiravanja nastaje strah ili se stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje može biti verbalno, neverbalno ili fizičko.

Uznemiravanje, predstavlja i neželjeno ponašanje zbog seksualne opredeljenosti zaposlenog. Zaposleni koji na poslu vređan zbog svoje seksualne orijentacije, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete koja predstavlja satisfakciju za pretrpljenu nematerijalnu štetu.

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

ŠTA NE SPADA U MOBING NA POSLU?

Ponašanja koja se ne smatraju zlostavljanjem na radu bliže su uređena Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.

Tako se mobingom na poslu ne smatraju povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi s obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako isti nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog.

Takođe se ne smatra mobingom na poslu ni donošenje rešenja, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje zaposlenom, a protiv kojih zaposleni ima pravo na zaštitu u drugom odgovarajućem postupku.

ŠTA JOŠ NE SPADA U MOBING NA POSLU?

Uskraćivanje prava na dnevni, nedeljni, i godišnji odmor, neisplaćivanje zarade i drugih primanja, prekovremeni rad suprotan zakonu, takođe ne predstavljaju mobing, jer se zaštita zaposlenog ostvaruje u odgovarajućem postupku pred sudom.

Mobing na poslu ne predstavlja ni radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla, aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu, kao ni svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema zaposlenom po bilo kom osnovu diskriminacije, koje je zabranjeno i u vezi s kojim se zaštita obezbeđuje u skladu s posebnim zakonom.

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ZAŠTITU OD MOBINGA

Zabranjena je zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.

Zloupotrebu čini zaposleni koji pokrene ili inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu, a svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka.

DA LI SE MOŽE DOBITI OTKAZ ZBOG ZLOUPOTREBE?

Zaposleni koji zloupotrebi pravo na zaštitu od mobinga na poslu može dobiti otkaz. Za otkaz nije dovoljno samo da je zaposleni pokrenuo postupak radi zaštite od zlostavljanja koji je okončan odbijanjem tužbenog zahteva, već je potrebno i da je bio svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja.

OBAVEŠTENJE ZAPOSLENOM O ZABRANI ZLOSTAVLJANJA

Obavestenje zasposlenom o zabrani zlostavljanja | Advokat Ivetić

Poslodavac je dužan da pre stupanja na rad zaposlenom dostavi pisano obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja, a u kom će biti navedena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.

ŠTA UKOLIKO POSLODAVAC ZAPOSLENOM NE DOSTAVI OBAVEŠTENJE?

Ukoliko poslodavac ne dostavi zaposlenom ovo pisano obaveštenje, čini prekršaj za koji su predviđene novčane kazne. Prekršajno može odgovarati preduzetnik, poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kao i odgovorno lice u pravnom licu.

Obaveštenje o zabrani zlostavljanja se dostavlja u pisanoj formi. Jedan primerak se daje zaposlenom, a na drugom primerku koji ostaje kod poslodavca zaposleni stavlja svoj potpis i datum kada je primio obaveštenje. Ovaj drugi primerak je poslodavcu neophodan kako bi imao dokaz da je, i kada je zaposlenom uručio obaveštenje.

OBAVEZE POSLODAVCA VEZANE ZA MOBING NA POSLU

Poslodavac je dužan da, stvori uslove neophodne za zdravu i bezbednu radnu okolinu. U tom cilju poslodavac treba da organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom. Zaposlenima treba da se obezbede takvi uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu.

Poslodavac je dužan da svakom zaposlenom pre stupanja na rad dostavi pisano obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu.

Poslodavac je dužan da obaveštava i osposobljava zaposlene kako da prepoznaju mobing na poslu.

Poslodavac je dužan da zaposlenog zaštiti od mobinga na poslu.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU ZAPOSLENOM

Poslodavac je odgovoran za štetu koju zaposleni pretrpi kao posledicu mobinga. Poslodavac odgovara bilo da zlostavljanje vrši odgovorno lice bilo da zlostavljanje vrši drugi zaposleni.

PROTIV KOGA SE PODNOSI TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE?

Tužba za naknadu štete se podnosi sudu. Zaposleni tužbu mora podneti protiv poslodavca a ne protiv odgovornog lica u pravnom licu, jer će u protivnom tužba biti odbijena.

Šteta koju je zaposleni trpi je najčešće nematerijalne prirode. Zaposleni može dobiti naknadu štete na ime pretrpljenog straha, fizičkog bola, kao i duševnog bola zbog povrede časti i ugleda. Šteta koju zaposleni pretrpi može biti i materijalne prirode. Visinu štete određuje sud.

Poslodavac koji je nadoknadio štetu, ima pravo za od lica koje je vršilo zlostavljanje istakne regresni zahtev i potražuje naknadu iznosa isplaćene štete.

PRAVA ZAPOSLENOG VEZANA ZA MOBING NA POSLU

Zaposleni ima pravo da kod poslodavca ostvari zaštitu od mobinga, a prilikom zasnivanja radnog odnosa zaposleni mora od poslodavca dobiti pismeno obaveštenje kojim će biti upoznat sa zabranom vršenja mobinga na poslu.

Zaposleni koji sazna da se prama drugom zaposlenom vrši mobing na poslu ima pravo da inicira pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja.

POKRETANJE POSTUPKA KOD POSLODAVCA

Zaposleni pokreće kod poslodavca postupak za zaštitu od zlostavljanja ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, već neki drugi zaposleni.

Poslodavac je dužan da u roku od tri dana od dana prijema zahteva za pokretanje postupka, predloži stranama u sporu posredovanje, a za posrednika može biti izabrano lice koje uživa poverenje strana u sporu. Posrednik pomaže stranama u sporu da postignu sporazum.

Postupak posredovanja okončava se u roku od osam radnih dana od dana određivanja posrednika, a iz opravdanih razloga ovaj rok se može produžiti na maksimalno 30 dana.

Postupak se može okončati zaključivanjem pismenog sporazuma, odlukom posrednika da se postupak obustavlja je dalje vođenje nije opravdano, ili izjavom strane u sporu da odustaje od postupka.

ZAVRŠETAK POSTUPKA SPORAZUMOM

Ukoliko se postupak završi sporazumom, sam sporazum mora da sadrži mere koje su usmerene na prestanak ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, odnosno isključenje mogućnosti nastavljanja takvog ponašanja. Sporazum može sadržati i preporuke poslodavcu u pogledu otklanjanja mogućnosti nastavka mobinga na poslu, kao što je na primer premeštaj zaposlenog u drugu radnu okolinu.

Ukoliko medicina rada da mišljenje da zaposlenom koji traži zaštitu preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ili opasnost od nastanka nenadoknadive štete, poslodavac je dužan da do okončanja postupka, zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje premesti u drugu radnu okolinu ili ga udalji sa rada uz naknadu zarade. Ukoliko poslodavac ne preduzme ove mere, zaposleni koji traži zaštitu ima pravo da odbije da radi.

Zaposleni koji je iz navedenog razloga odbio da radi ne može da dobije otkaz. Zaposleni će o razlozima za odbijanje rada obavestiti inspekciju rada, a ovaj propust poslodavca predstavlja prekršaj za koji su predviđene novčane kazne.

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja zastareva u roku od šest meseci od kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

OTKAZ ZAPOSLENOM ZBOG VRŠENJA MOBINGA NA POSLU

Otkaz zbog mobinga na poslu | Advokat Milan Ivetić

Zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje.

Takođe zaposleni ne sme da zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja. Smatra se da zaposleni čini zloupotrebu ako je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Da bi se radilo o zloupotrebi prava za zaštitu od zlostavljanja na radu nije dovoljno da je zaposleni pokrenuo postupak radi zaštite od zlostavljanja na radu niti da je taj postupak okončan odbijanjem zahteva za zaštitu od zlostavljanja, već je potrebno da na strani zaposlenog, pre pokretanja postupka zaštite, postojala svest o nepostojanju osnovanog razloga za pokretanje postupka zaštite, kao i da je zaposleni postupak pokrenuo sa ciljem da za sebe ili drugoga pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Zaposleni koji vrši mobing na poslu, kao i zaposleni koji zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti, a što predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.

ŠTA UKOLIKO POSTUPAK KOD POSLODAVCA NE USPE?

Ako postupak za zaštitu od zlostavljanja koji je pokrenut kod poslodavca ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvršeno zlostavljanje ili je zloupotrebljeno pravo na zaštitu od zlostavljanja, poslodavac je dužan da, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.

Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pisano upozorenje na postojanje razloga za otkaz i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni. U samom upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

Zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada, ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka a davanje odgovora na upozorenje. Prilikom davanja otkaza poslodavci moraju biti veoma oprezni, jer propust u proceduri može biti razlog da sud poništi rešenje o otkazu.

Za vreme trajanja roka za pokretanje postupka i za vreme vođenja samog postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, ne teku rokovi zastarelosti za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.

DRUGE DISCIPLINSKE MERE UMESTO OTKAZA

Kako smo gore napomenuli zaposleni koji vrši zlostavljanje, kao i zaposleni koji zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja može dobiti otkaz ugovora o radu.

Međutim ukoliko poslodavac smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera predviđenih Zakonom o radu:

  • privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana
  • novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog u trajanju do tri meseca
  • opomenu u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ako u narednom roku od šest meseci ponovo učini zlostavljanje na radu.

ZAKON O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU PREDVIĐE SLILČNE MERE

Pored gore navedenih mera predviđenih Zakonom o radu, i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa slične mere, a to su :

  • opomena
  • udaljenje sa rada od četiri do 30 radnih dana bez naknade zarade
  • trajni premeštaj u drugu radnu okolinu

Ako zaposleni, kome je zbog vršenja zlostavljanja izrečena mera, u roku od šest meseci ponovo izvrši zlostavljanje, može dobiti otkaz.

POKRETANJE POSTUPKA PRED SUDOM

Pokretanje postupka za mobing na poslu pred sudom | Advokat Novi Sad

Ukoliko se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni može pokrenuti postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, ili može da pokrene postupak pred nadležnim sudom bez prethodnog pokretanja postupka kod poslodavca.

Rok za podnošenje tužbe zastareva u roku od šest meseci od kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Pravo na podnošenje tužbe ima i zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja koji je pokrenut kod poslodavca.

ŠTA SE MOŽE ZAHTEVATI U TUŽBI?

Zaposleni može u tužbi da zahteva utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje, zabranu vršenja zlostavljanja, uklanjanje posledica zlostavljanja, naknadu materijalne i nematerijalne štete, i objavljivanje presude.

Tužbe se podnosi protiv poslodavca. Ako je zaposleni učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

Sud može na predlog zaposlenog odrediti neku od privremenih mera kao što je zabrana približavanja, ili zabrana pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenom.

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za krivično pravo.

Avokat Novi Sad
Milan Ivetić
Septembar 2021

Ugovor o zakupu | Advokat Novi Sad

Ugovor o zakupu je takav ugovor kojim se zakupodavac obavezuje da preda zakupcu određenu stvar na upotrebu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.

U toku trajanja zakupa, pored toga što ima pravo da upotrebljava stvar, zakupac ima pravo i da pribira plodove, osim ako nije drugačije ugovoreno ili uobičajeno.

Nakon isteka zakupa zakupac je obavezan da stvar vrati zakupcu.

KOJA STVAR MOŽE BITI PREDMET UGOVORA O ZAKUPU?

Predmet zakupa može biti nekretnina pa tako često srećemo:

  • Ugovor o zakupu stana
  • Ugovor o zakupu lokala (poslovnog prostora)
  • Ugovor o zakupu garaže
  • Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta (ugovor o zakupu zemlje)
  • Ugovor o zakupu kuće
  • Ugovor o zakupu restorana
  • Ugovor o zakupu koncertne sale
  • Ugovor o zakupu zajedničke prostorije

Predmet zakupa može biti i pokretna stvar pa tako između ostalog srećemo:

  • Ugovor o zakupu mašine
  • Ugovor o zakupu opreme
  • Ugovor o zakupu vozila (automobila)
  • Ugovor o zakupu kamiona
  • Ugovor o zakupu muzičke opreme

Bitno je naglasiti da je stvar koja je predmet ugovora bude nepotrošna.

Pored toga što predmet zakupa može biti stvar, to može biti i neko imovinsko pravo koje nije vezano za ličnost, i koje može da daje određene prihode.

Zakupodavac ne mora biti nužno i vlasnik stvari, već je može imati u posedu kao držalac sa pravom sa stvar daje u zakup.

Nije nužno da stvar postoji u momentu zaključenja ugovora o zakupu. Može se napraviti i ugovor o zakupu neke buduće stvari, kao što je na primer ugovor o zakupu stana koji je trenutno u izgradnji.

FORMA UGOVORA O ZAKUPU

Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje posebnu formu ugovora o zakupu, što znači da se on može zaključiti i usmeno.

Ipak neki drugi zakoni propisuju posebnu formu za pojedine ugovore, pa tako Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada propisuje da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi.

U svakom slučaju, iako nije uvek neophodna pisana forma za ugovor o zakupu, svakako je poželjnije da se zaključi pisani ugovor. Tako će prava i obaveze ugovornih strana biti nedvosmisleno utvrđena, i u slučaju da se u budućnosti javi neko sporno pitanje biće jasno kakav je bio stvaran dogovor ugovornih strana.

VREME TRAJANJA ZAKUPA

Ugovor o zakupu može biti zaključen na određeno vreme ili na neodređeno vreme

Bitno je naglasiti da ukoliko nakon isteka ugovora o zakupu na određeno vreme, stvar i dalje ostane kod zakupca, a zakupodavac i dalje nastavi da prima zakupninu, ima se smatrati da je ugovor prećutno produžen.

ZAKUPNINA – CENA ZAKUPA

Zakupnina predstavlja cenu koju zakupac plaća zakupodavcu. Može se ugovoriti da se zakupnina plaća periodično, a najčešće se ugovara da se zakupnina plaća jednom mesečno kada je u pitanju ugovor o zakupu stana, lokala, kuće, ili godišnje kada je u pitanju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Može biti dogovoreno i da se zakupnina plaća odjednom za ceo period zakupa.

Visina zakupnine može biti unapred određena, ili da se ugovorom postave kriterijumi na osnovu kojih će ona kasnije biti određena.

ŠTA UKOLIKO ZAKUPAC NE PLATI ZAKUPNINU?

Ukoliko zakupac ne plati zakupninu u dogovorenom roku, on pada u docnju. Ovo znači da rizikuje da zakupac podnese sudu tužbu. Zakupodavac pored glavnice može tražiti i kamatu zbog kašnjenja u isplati.

Ukoliko pak zakupodavac iz neopravdanog razloga odbije da primi zakupninu, time prestaje docnja zakupca i prestaje da teče kamata.

Ukoliko je u ugovoru o zakupu regulisano da zakupac ima pravo da besplatno koristi stvar, onda imamo ugovor o posluzi, a o čemu možete više pročitati dalje u tekstu.

PRIZNANICA

Zakupnina se najčešće plaća u kešu na ruke ili na račun zakupodavca.

PLAĆANJE NA RUKE

Ukoliko se zakupnina plaća u kešu na ruke, poželjno je da zakupac zahteva od zakupodavca da mu izda priznanicu. U slučaju da nešto bude sporno, ova priznanica predstavlja dokaz da je zakupodavac isplatio zakupninu.

PLAĆANJE NA RAČUN

Ukoliko se zakupnina isplaćuje na račun zakupodavca, nema potrebe za izdavanjem priznanice jer zakupac ima uplatnicu, odnosno izvod sa računa banke kao dokaz da je isplatio zakupninu. U tom slučaju zakupac može zahtevati da mu zakupodavac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.

POREZ NA ZAKUPNINU

Što se tiče pravnih lica koja daju u zakup ili podzakup nepokretnosti ili pokretne stvari, naknada od zakupa uračunava se u dobit pravnog lica i oporezuje prema Zakonu o dobiti pravnih lica.

Kada fizičko lice izdaje u zakup nepokretnost, primenjuje se Zakon o porezu na dohodak građana. Ovaj zakon predviđa plaćanje poreza na prihode koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

ŠTA SE SMATRA NEPOKRETNOSTIMA?

Nepokretnostima se smatraju:

  • zemljište
  • stambene, poslovne i druge zgrade
  • stanovi
  • poslovne prostorije
  • garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

KOLIKI JE POREZ NA PRIHODE?

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

U slučaju da fizičko lice izdaje u zakup nekretninu pravnom licu, poreski obveznik će biti pravno lice, koje je dužno da obračuna i prijavi porez na zakupninu.

OBAVEZE ZAKUPODAVCA

Obaveze zakupodavca | Advokat MIlan Ivetić

STVAR U ISPRAVNOM STANJU

Zakupodavac je pre svega dužan da zakupcu preda stvar u ispravnom stanju. Nakon predaje, dok se stvar nalazi kod zakupca, zakupodavac je taj koji je dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i vrši potrebne opravke na njoj.

NEDOSTATAK ZAKUPLJENJE STVARI

Zakupac je dužan da obavestiti zakupodavca o svakom nedostatku zakupljene stvari, kao i o svakoj nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.

TROŠKOVI ODRŽAVANJA

Ukoliko je zakupac imao troškove radi održavanja stvari, zakupodavac je dužan da mu nadoknadi te troškove. Na teret zakupca padaju troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe.

IZMENE NA ZAKUPLJENOJ STVARI

Zakupodavac ne može za vreme trajanja zakupa činiti izmene na zakupljenoj stvari bez pristanka zakupca, ako bi to ometalo zakupca da upotrebljava stvar.

NEDOSTACI KOJI SE POJAVE NA ZAKUPLJENOJ STVARI

Zakupodavac odgovara zakupcu za nedostatke koji se pojave na zakupljenoj stvari a koji ometaju njenu upotrebu, bez obzira na to da li je znao za njih ili ne. Ova odgovornost može biti isključena ili ograničena ugovorom, ali zakupodavac ukoliko zna za nedostatak mora o tome obavestiti zakupca.

Zakupodavac ne odgovara za nedostatke koji su u času zaključenja ugovora bili poznati zakupcu, osim ako ugovorom nije predviđeno da za njih ipak odgovora zakupodavac.

OBAVEZE ZAKUPCA

UPOTREBA STVARI

Zakupac je dužan da stvar upotrebljava kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin. Zakupac može stvar upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari, i odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni.

PLAĆANJE ZAKUPNINE

Zakupac je dužan da plaća zakupninu u rokovima određenim ugovorom, zakonom ili kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu. Ukoliko rok nije ugovoren ili ne postoji neki uobičajeni rok, zakupnina se plaća polugodišnje ako je zakup ugovoren na godinu dana ili duže, a ako je zakup ugovoren na kraći period, onda se zakupnina plaća odjednom po isteku zakupa.

ISTEK ZAKUPA

Nakon isteka zakupa, zakupodavac je dužan da stvar vrati neoštećenu. Zakupac nije odgovaran za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.

ŠTA AKO DOĐE DO ŠTETE?

Zakupac koji načini štetu zakupodavcu, dužan je da mu tu štetu i nadoknadi. Zakupac odgovara za štetu koja nastane upotrebom stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni.

Ako zakupljena stvar ima neki nedostatak, pa usled toga nastane neka šteta za zakupca, zakupac ima pravo na naknadu štete. Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca o svakom nedostatku koji se pokaže u toku zakupa, a ukoliko ne obavesti zakupodavca pa on zbog toga pretrpi štetu dužan je da mu tu štetu nadokandi.

Ako se u toku trajanja zakupa utvrdi da nekom trećem pripada pravo koje isključuje pravo zakupca da upotrebljava stvar, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupac ima pravo na naknadu štete od zakupodavca.

Ukoliko neko treće lice pretrpi štetu zbog stvari koja je predmet zakupa, za štetu odgovara zakupac. Za štetu će odgovarati i vlasnik stvari ako je šteta nastala zbog neke skrivene mane ili skrivenog svojstva na koje nije zakupcu skrenuta pažnja.

OTKAZ UGOVORA O ZAKUPU OD STRANE ZAKUPODAVCA

Ukoliko zakupac upotrebljava zakupljenu stvar protivno njenoj nameni ili zapušta održavanje, pa nastane opasnost znatne štete, zakupodavac će ga prvo opomenuti, a ako zakupac ne postupi po opomeni, zakupodavac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana zbog neplaćanja zakupnine. Ukoliko zakupac nakon isteka roka za plaćanje zakupnine, ne plati zakupninu ni u naknadnom roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje, zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu.

RASKID UGOVORA O ZAKUPU ILI SMANJENJE ZAKUPNINE

Raskid ugovora o zakupu | Advokat Milan Ivetić

Postoje više razloga za raskid ugovora o zakupu od strane zakupca. Neki od njih su takve prirode da se ostavlja mogućnost zakupcu ili da traži raskid ili smanjenje zakupnine

OPRAVKE NA ZAKUPLJENOJ STVARI

Ukoliko je za vreme trajanja zakupa potrebno izvršiti određene opravke na zakupljenoj stvari, a te opravke ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor. Ukoliko ne traži raskid, zakupac može tražiti sniženje zakupnine srazmerno ograničenju upotrebe.

Zakupodavac ne može činiti izmene na zakupljenoj stvari bez pristanka zakupca ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari. Ako se izmenama smanji zakupčeva upotreba stvari, smanjiće se i zakupnina u odgovarajućoj srazmeri.

Ako zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine. Kad stvar ima neki nedostatak koji se može otkloniti bez većih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u određenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili sniženje zakupnine. Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u roku, zakupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.

Ako se u toku trajanja zakupa utvrdi da nekom trećem pripada pravo koje isključuje pravo zakupca da upotrebljava stvar, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu. U slučaju da pravo trećeg lica samo ograničava zakupca, on može po svom izboru ili raskinuti ugovor ili tražiti smanjenje zakupnine.

OTKAZ UGOVORA O ZAKUPU NA NEODREĐENO VREME

Ugovor o zakupu na određeno vreme prestaje protekom vremena na koji je zaključen. Ukoliko zakupac nakon toga nastavi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da se zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima kao i prethodni.

Ugovor o zakupu na neodređeno vreme može otkazati svaka ugovorna strana, poštujući otkazni rok. Ako dužina otkaznog roka nije ugovorena, ili nije određena zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana.

Kod otkaza ugovora o zakupu stana, otkazni rok je predviđen Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i on ne može biti kraći od 90 dana.

OTUĐENJE ZAKUPLJENE STVARI

Zakupodavac može da otuđi stvar koja se nalazi pod zakupom, a to može učiniti ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o poklonu ili nekim drugim pravnim poslom.

U tom slučaju novi vlasnik stvari stupa na mesto zakupca, te preuzima sva prava i obaveze iz ugovora o zakupu.

Ovo znači da otuđenjem stvari ne prestaje ugovor o zakupu. Novi vlasnik ne može tražiti od zakupca da mu on preda stvar pre nego što istekne ugovor o zakupu ako je on zaključen na određeno vreme, ili pre isteka otkaznog roka ako je zakup zaključen na neodređeno vreme.

Sa druge strane zakupac može u svakom slučaju otkazati zakup zbog promene vlasnika, poštujući otkazni rok.

Za obaveze prema zakupcu, solidarno odgovaraju i stari i novi vlasnik stvari.

Novi vlasnik stvari ima pravo da prima od zakupca na zakupninu počev od prvog narednog roka od kad je pribavio stvar, ali se može i drugačije ugovoriti. Od momenta kada je saznao za novog vlasnika stvari, zakupac može zakupninu isplatiti samo njemu.

UGOVOR O ZAKUPU STANA

Ugovor o zakupu stana | Advokat Novi Sad

Ugovor o zakupu stana je u nekim stvarima specifičan i razlikuje se od ostalih ugovora o zakupu. Pored opštih odredbi koje reguliše Zakon o obligacionim odnosima, ugovor o zakupu stana regulisan je i Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Pre svega, zakon propisuje da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi.

ŠTA TREBA DA SADRŽI UGOVOR O ZAKUPU STANA?

Ugovor o zakupu stana treba da sadrži:

  • podatke o ugovornim stranama
  • mesto i datum zaključenja ugovora
  • podatke o stanu koji je predmet zakupa (adresa i broj stana, struktura i površina)
  • nameštaj, uređaji i oprema kojima je stan opremljen
  • vreme trajanja zakupa
  • visina zakupnina, kao i način i rokove plaćanja
  • odredbe o održavanju i korišćenju stana, načinu plaćanja troškova
  • uslove za otkaz
  • odredbe koje regulišu korišćenju drugih prostorija (podrum, garaža i ostava, i sl.)

Otkaz ugovora o zakupu stana mogu dati i zakupac i zakupodavac poštujući otkazni rok.

Otkazni rok kod ugovora o zakupu stana, reguliše se ugovorom, s tim što on ne može biti kraći od 90 dana.

TUŽBA PROTIV STANARA

Kod ugovora o zakupu stana, zakupodavac može stan da izda i opremljen, sa pokretnim stvarima u stanu. Zakupac može napraviti štetu uništenjem ili oštećenjem neke stvari.

KADA ZASTAREVA POTRAŽIVANJE NAKNADE ŠTETE?

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kad je zakupodavac saznao za štetu. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Ukoliko je zakupac ostao dužan isplatu zakupnine, zakupodavac može pokrenuti parnični postupak i tužbom zahtevati da sud obaveže zakupca da mu isplati dug.

KADA ZASTAREVA POTRAŽIVANJE ZAKUPNINE?

Potraživanje zakupnine zastareva za tri godine, bilo da je ugovoreno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu. Zastarelost počinje da teče od momenta kada je zakupnina dospela za isplatu, pa ukoliko se zakupnina plaća na primer jednom mesečno, za svaku zakupninu teče poseban rok.

Momentom predaje tužbe sudu zastarelost se prekida, pa na nije od uticaja koliko dugo će sam parnični postupak trajati.

Zastarevanje se prekida i kada dužnik prizna dug, bilo izjavom ili na neki posredan način kao što je plaćanjem dela duga.

Sud službeno ne vodi računa o zastarelosti, već na nju mora da se pozove dužnik. Ukoliko zakupac ne istakne prigovor zastarelosti, sud će ga obavezati da plati i zakupnine koje su dospele i pre više od tri godine.

Kada sud donese presudu i ona postane pravosnažna, tada počinje da teče novi rok od 10 godina u kom zakupodavac može da pokrene postupak prinudnog izvršenja i tako naplati svoje potraživanje. Ovo naravno u slučaju da nakon pravosnažnosti presude zakupac dobrovoljno ne isplati dug.

UGOVOR O ZAKUPU POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta | Milan Ivetić Advokat

Zakon o poljoprivrednom zemljištu detaljno reguliše pitanje zakupa poljoprivrednog zemljišta.

Zakupac poljoprivrednog zemljišta dužan je da zemljište redovno obrađuje i da primenjuje mere propisane zakonom, kao i da postupa kao dobar domaćin i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse.

Vlasnik je takođe dužan da redovno obrađuje obradivo poljoprivredno zemljište. Ukoliko ono nije obrađeno u prethodnom vegetacionom periodu, nadležno ministarstvo ga može dati u zakup za period do tri godine. Zakupnina će se isplatiti vlasniku zemljišta, a po odbijanju troškova postupka.

UGOVOR O ZAKUPU DRŽAVNOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Poljoprivredno zemljište koje se nalazi u državnoj svojini može se dati u zakup za period koji ne može biti kraći od jedne niti duži od 30 godina, a za ribnjake i vinograde 40 godina. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne može biti dato u podzakup.

UGOVOR O ZAKUPU LOKALA

Ugovor o zakupu lokala je specifičan po tome što ga zakupac koristi za obavljanje delatnosti. Često je potrebno da zakupac izvrši određene prepravke na objektu kako bi ga prilagodio upotrebi, a za adaptaciju je potrebna saglasnost vlasnika.

Često je potrebno i da se izvrše veće prepravke, koje zahtevaju znatna novčana ulaganja. Samom adaptacijom i ulaganjem novčanih sredstava u sređivanje lokala, zakupac ne može steći svojinsko pravo na nekretnini, tj ne može postati suvlasnik lokala.

Kada istekne zakup, zakupac je dužan vratiti lokal u onom stanju u kom ga je primio. Međutim, ukoliko su u adaptaciju lokala uložena znatna novčana sredstva, pa se na taj način povećala vrednost lokala, ovo može otvoriti mnoga sporna pitanja. S toga sva ova pitanja treba detaljno urediti ugovorom o zakupu lokala da ne ostave prostor za neki budući spor.

Ukoliko je zakupac pravno lice, on je i obveznik poreza na zakup.

UGOVOR O PODZAKUPU

Stvar koju je dobio u zakup, zakupac može dati drugome u podzakup, osim ukoliko nije drugačije dogovoreno. Naravno ovo je moguće samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.

Ugovorom može biti predviđeno da je za davanje stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca. Ukoliko zakupac stvar da u podzakup bez dozvole, zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu.

Davanjem stvari u podzakup, zakupac se ne oslobađa odgovornosti prema zakupodavcu, već jemči da će podzakupac stvar upotrebljavati prema ugovoru o zakupu.

Zakupac može radi naplate svoje zakupnine, zahtevati isplatu direktno od podzakupca za onaj iznos zakupnine koji on treba da isplati zakupcu.

Prestankom zakupa, prestaje i podzakup.

UGOVOR O ZAKUPU BEZ NAKNADE (UGOVOR O POSLUZI)

Ugovor o zakupu bez naknade | Advokat Ivetić

Nije retkost da se u praksi prave ugovori o zakupu u kojima stoji odredba da zakupac stvar koristi besplatno, tačnije da nije u obavezi da plaća zakupninu zakupodavcu.

Ako se stvar daje na korišćenje besplatno onda nemamo ugovor o zakupu, već je u pitanju jedan sasvim drugi ugovor.

Ugovor o zakupu podrazumeva da zakupac za korišćenje određene stvari plaća zakupninu, a ukoliko se stvar daje na korišćenje bez naknade onda imamo ugovor o posluzi.

Kod ugovora o posluzi poslugodavac predaje određenu nepotrošnu stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava određeno vreme, a ovaj se obavezuje da po isteku vremena stvar vrati neoštećenu.

ŠTA SE SVE MOŽE DATI NA POSLUGU?

Na poslugu se može dati pokretna stvar, ali i bilo koja nepokretnost, tj stan, kuća, zemljište, lokal, garaža,… Bitno je da je stvar nepotrošna.

Zanimljivo je reći da ugovor o posluzi nije regulisan niti jednim zakonom donetim u poslednjih stotinu pedeset pa i više godina. Odredbe koje regulišu ugovor o posluzi, ne nalaze se u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, a koji reguliše većinu ugovora u našem pravu. Najednom ispada kao da je ugovor o posluzi zaboravljan jer se ne spominje niti u jednom modernom zakonu.

POVRATAK KROZ ISTORIJU

Ovde se vraćamo dalje u istoriju. Nakon završetka drugog svetskog rata, tačnije 1946. godine, donet je “Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije”. Napravljen je nagli pravni rez, i svi pravni propisi Kraljevine Jugoslavije najednom su prestali da važe. Razloga je bio što se krenulo u stvaranje jednog potpuno novog društvenog i ekonomskog uređenja iz potpuno novih temelja.

Međutim da nova država ne bi ostala u pravnom vakumu i bez propisa, u navedenom zakonu je ostavljena mogućnost da ukoliko neko pitanje nije uređeno novim propisom, da se pravna pravila sadržana u ranijim propisima mogu primenjivati ukoliko nisu u suprotnosti sa ustavom, načelima ustavnog poretka, zakonima i ostalim propisima nove države.

Sada se vraćamo još dalje u istoriju, tražeći propis koji reguliše ugovor o posluzi. Dolazimo u 1844. godinu kada je donet Građanskom zakoniku za Kraljevinu Srbiju. Dakle pravila koja se primenjuju na ugovor o posluzi napisana su sredinom XIX veka, još uvek su na snazi, a sadržana su u starom Srpskom građanskom zakoniku.

BESPRAVNO KORIŠĆENJE TUĐE NEKRETNINE

Ukoliko je neko koristio tuđu nekretninu bez pravnog osnova, vlasnik može zahtevati da mu se nadoknadi korist koju je ovaj imao od upotrebe. Ova naknada ne predstavlja zakupninu. Zakupnina se plaća kada postoji ugovor o zakupu, i potraživanje zakupnine zastareva za tri godine. Ukoliko neko bespravno koristi tuđu nekretninu, za potraživanje naknade se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina.

Ukoliko je korišćenjem pričinjena i neka šteta na nekretnini, vlasnik može zahtevati da mu se nadoknadi i pričinjena šteta.

NEKRETNINA U SUVLASNIŠTVU VIŠE LICA

U praksi se često dešava da je nekretnina u suvlasništvu više lica, a da je koristi samo jedan suvlasnik. Suvlasnik može od suvlasnika koji koristi nekretninu, zahtevati da mu je preda u sudržavinu, odnosno da mu omogući njeno korišćenje. Ukoliko suvlasnik koji koristi nekretninu ne ispuni taj zahtev, drugi suvlasnik ima pravo da putem suda zahteva predaju u sudržavinu, kao i naknadu zbog neovlašćene upotrebe (korišćenja) tuđe stvari. Naknada se može zahtevati samo od momenta kada je zahtevana predaja u sudržavinu.

Nakon otkaza ugovora o zakupu za dotadašnjeg zakupca prestaje obaveza plaćanja zakupnine. Zakupac koji je nakon otkaza ugovora o zakupu bespravno nastavio sa korišćenjem stvari koja je bila predmet zakupa, zakupodavcu za taj period ne duguje zakupninu, već naknadu zbog neovlašćenog korišćenja, odnosno upotrebe zakupljene nepokretnosti.

Visina naknade za bespravno korišćenje se u praksi upodobljava sa visinom zakupne. Iako je visina ista, pravna priroda ova dva instituta je drugačija, pre svega imajući u vidu da je mnogo duži rok potreban da zastari naknada za bespravno korišćenje nego zakupnina.

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o Vašim prvima može Vam pomoći advokat za ugovore.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Septembar 2021

1 2 3 … 5
Call Now Button