Strucni tekstovi Архиве - Страница 5 од 5

Obračun zarade ili isplatni listić kako se često naziva, predstavlja dokument poslodavca u kojem su sadržani podaci o svim elementima na osnovu kojih se zaposlenom obračunava zarada i naknada zarade za određeni mesec.

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade, dostavi i obračun.

Zakonom o radu propisano da se zarada isplaćuje najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca može biti predviđen i kraći rok isplate.

Ukoliko je zarada u celosti isplaćena u roku, poslodavac može obračun zarade dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi. Prema mišljenju Ministarstva za rad, kada se obračun zarade šalje u elektronskoj formi, dovoljno je da se bez pečata i potpisa pošalje zaposlenom, odnosno isti nije potrebno štampati, potpisivati, pečatirati, pa skenirani primerak slati u elektronskoj formi. Poslodavac treba da obezbedi dokaz da je zaposleni primio i pročitao e-mail.

Ukoliko poslodavac u roku ne izvrši isplatu zarade, dužan je da zaposlenom u svakom slučaju dostavi obračun za mesec za koji nije izvršio isplatu. Uz ovaj obračun, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da zarada nije isplaćena, kao i razloge zašto nije izvršena isplata. Ovaj obračun poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. U ovom slučaju nije predviđena zakonska mogućnost da se obračun pošalje u elektronskoj formi. Prilikom uručenja obračuna zarade i obaveštenja o razlozima zašto nije izvršena isplata. Na primerku koji ostaje poslodavcu zaposleni svojim potpisom i datumom treba da potvrdi da je dokumenta primio.

Obračun zarade i naknade zarade predstavlja izvršnu ispravu. Ovo znači da zaposleni nije dužan da prethodno pokreće parnicu protiv poslodavca, već može direktno pokrenuti izvršni postupak radi naplate potraživanja koje je navedeno u obračunu zarade.

Zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost samog obračuna zarade i naknade zarade.

Poslodavac koji ne dostavi obračun zarade u skladu sa zakonom čini prekršaj za koji je predviđena novčana kazna. Pored poslodavca za prekršaj odgovora i odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Advokat Novi Sad

Milan Ivetić

Šta sve predstavlja saobraćajni prekršaj, kao i kolike su kazne, regulisano je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Procedura samog prekršajnog postupka regulisana je opštim pravilima, tj Zakonom o prekršajima.

Za prekršaj može biti propisana, kazna zatvora, novčana kazna, ili rad u javnom interesu, ili čak kombinovano.

Kazna zatvora se ne može izreći u trajanju kraćem od jednog ni dužem od šezdeset dana. Kolika će biti konkretna kazna zavisi od učinjenog prekršaja, i drugih okolnosti koje utiču na visinu kazne.

Umesto novčane kazne za prekršaj može se izreći opomena ukoliko, na primer, postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati od učinioca da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja kazne.

Rad u javnom interesu je neplaćeni rad u korist društva koji se ne obavlja pod prinudom, kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu ne može trajati kraće od 20 časova ni duže od 360 časova.

Ono što treba naglasiti, a što izdvaja saobraćajne prekršaje od ostalih, je da se uz kaznu ili opomenu, mogu izreći i kazneni poeni.

Vozaču koji učini povredu pojedinih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kumulativno se izriče i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom.

Ukoliko je Zakonom predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, ovlašćeno službeno lice koje je otkrilo prekršaj, izdaće prekršajni nalog.

Dakle, prekršajni nalog se može izdati samo ukoliko je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Primer je situacija kada službeno lice uoči da vozač ne koristi sigurnosni pojas, za koji prekršaj je predviđena novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara. Ukoliko učinilac prihvata odgovornost za prekršaj, može postupiti po prekršajnom nalogu, i u roku od 8 dana uplatiti 50% iznosa. Ako to učini, oslobađa se plaćanja druge polovine kazne. Ukoliko pak učinilac smatra da nije učinio prekršaj, može podneti sudu zahtev za odlučivanje, ali to mora učiniti u roku od 8 dana.

Prekršajni nalog se ne može izdati za one prekršaje gde je propisana novčana kazna u nekom rasponu, kao što je na primer slučaj kada se vozač vozilom kreće u zabranjenom smeru na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, a za koji prekršaj je predviđena kazna u rasponu 10.000 do 20.000 dinara. U ovom slučaju policijski službenik neće napisati prekršajni nalog, već će nadležnom Prekršajnom sudu podneti zahtev za pokretanje postupka, a sud će odlučiti o visini novčane kazne ukoliko utvrdi da je vozač zaista učinio prekršaj.