Strucni tekstovi Архиве - Страница 4 од 5

12 нов

Otkaz od strane poslodavca | Advokat Milan Ivetić Novi Sad

U tekstu Prestanak radnog odnosa, bavili smo se pitanjima na koji sve način radni odnos može da prestane. Jedan od načina prestanka radnog odnosa jeste Otkaz od strane poslodavca.

Poslodavci koji nameravaju da zaposlenom otkažu ugovor o radu, moraju biti veoma oprezni, jer sama procedura otkaza mora biti sprovedena strogo po odredbama zakona. Ukoliko se napravi propust, sud može poništiti rešenje o otkazu. Posledice po poslodavca mogu biti vraćanje zaposlenog na rad, a u svakom slučaju naknada štete zaposlenom prouzrokovane donošenjem nezakonitog rešenja.

Sa druge strane zaposleni koji je primio rešenje o otkazu, a smatra da je isto nezakonito, može pokrenuti sudski postupak radi poništaja istog. Rok za pokretanje postupka iznosi 60 dana od dana prijema rešenja, i on se ne sme prekoračiti, jer nakon proteka ovog roka zaposleni gubi pravo da dobije sudsku zaštitu. Zbog složenosti ovih pitanja, zaposlenom je potreban stručan avokat za radno pravo.

Zbog složenosti pitanja otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, u ovom tekstu ćemo se detaljnije pozabaviti ovom problematikom.

DISKRIMINACIJA

Prilikom davanja otkaza ugovora o radu, zabranjena je diskriminacija s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

POSEBNA ZAŠTITA OD OTKAZA

Poslodavac ne može da otkaže zaposlenom ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Ukoliko je zaposleni zaključio ugovor o radu na određeno vreme, rok se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Zaposleni koji je dobio rešenje o otkazu, može od suda tražiti poništaj istog, ukoliko je poslodavac u vreme donošenja rešenja znao za okolnosti na strani zaposlenog koje su smetnja za otkaz. Rešenje je ništavo i ako poslodavac nije znao, a zaposleni mu u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa dostavi potvrdu lekara ili drugog nadležnog organa.

BLANKO OTKAZ

Poslodavac ne može tražiti od zaposlenog da prilikom zasnivanja radnog odnosa potpiše blanko izjavu o otkazu ugovora o radu.

Otkaz od strane zaposlenog predstavlja izraz njegove volje, i zaposleni će dati otkaz onog momenta ako i kada više ne bude želeo da radi kod poslodavca. Stoga unapred potpisana izjava o otkazu, sa ostavljenim praznim mestom za upis datuma, ne proizvodi pravno dejstvo.

PROBNI RAD

Zakonom o radu predviđena je mogućnost da poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti probni rad, a koji najduže može da traje šest meseci. Poslodavac pre isteka probnog rada može dati otkaz zaposlenom, s tim što mora u rešenju obrazložiti svoju odluku. Otkazni rok u ovom slučaju iznosi pet radnih dana.

Ukoliko poslodavac u toku trajanja probnog rada ustanovi da zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, može mu otkazati ugovor o radu, a radni odnos u ovom slučaju prestaje istekom probnog rada.

Zaposleni ima pravo da protiv rešenja poslodavca o otkazu pokrene sudski spor.

NEOSTVARIVANJE REZULTATA RADA

Ukoliko zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima rati, to može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac mora prethodno da zaposlenom dostavi pisano obaveštenje u vezi sa njegovim nedostacima u radu, a obaveštenje mora da sadrži i uputstva, kao i primereni rok za poboljšanje rada.

Tek ukoliko zaposleni ni u ostavljenom roku ne poboljša svoj rad, poslodavac mu može dati otkaz.

OTKAZNI ROK

Zaposleni ima pravo na otkazni rok koji počinje da teče od narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu, a koji ne može biti kraći od osam ni duži od trideset dana. Otkazni rok se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, a u zavisnosti od staža osiguranja zaposlenog. Za vreme otkaznog roka zaposleni ne mora da dolazi na rad ako se tako sporazume sa poslodavcem, ali tada nema pravo na zaradu, već samo na naknadu zarade utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

POVREDA RADNE OBAVEZE

Zaposleni koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, rizikuje da dobije otkaz od strane poslodavca.

Povrede radnih obaveza koje su razlog za otkaz, regulisane su Zakonom o radu, a to su : nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze, zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja, necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstva rada, ne korišćenje ili nenamensko korišćenje obezbeđenih sredstva ili opreme za ličnu zaštitu na radu.

Poslodavac može opštim aktom ili ugovorom o radu predvideti i druge povrede radnih obaveza koje mogu biti razlog za otkaz.

Zaposleni koji povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti, može privremeno biti udaljen sa rada.

NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE

Nepoštovanje radne discipline predstavlja razlog za otkaz od strane poslodavca.

Zakonom o radu su predviđeni sledeći slučajevi koji su razlog za otkaz, a to su:

neopravdano odbijanje da se obave poslovi i izvrše nalozi poslodavca
ne dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u skladu sa zakonom
zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad
dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava odnosno upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena
davanje netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa
odbijanje zaposlenog da se podvrgne oceni zdravstvene sposobnosti ako radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost.

Poslodavac može opštim aktom propisati i druge razloge za nepoštovanje radne discipline koji se smatraju razlogom za otkaz ugovora o radu.

Zakon o radu predviđa još jednu uopštenu odredbu, a to je da poslodavac može dati otkaz ugovora o radu zaposlenom ako je njegovo ponašanje takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca.

Zaposleni koji nepoštovanjem radne discipline ugrožava imovinu veće vrednosti, može privremeno biti udaljen sa rada.

UPOZORENJE PRED OTKAZ

U slučaju da smatra da je zaposleni povredio radnu obavezu ili da zaposleni nije poštovao radnu disciplinu, poslodavac je u dužan da pre nego što donese rešenje o otkazu, zaposlenom dostavi pisano upozorenje pred otkaz. Poslodavac je dužan da zaposlenom ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja, da se izjasni na navode iz upozorenja.

Tak nakon proteka roka za izjašnjenje, poslodavac može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu. Međutim poslodavac može zaposlenog privremeno udaljiti sa rada ako je priroda povrede radne obaveze, nepoštovanje radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca pre isteka roka za izjašnjenje.

Upozorenje naročito mora da sadrži osnov za davanje otkaza od strane poslodavca, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje pred otkaz.

Upozorenje pre otkaz se dostavlja zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, ili putem pošte na adresu prebivališta ili boravišta. Ukoliko nije u mogućnosti da upozorenje dostavi na ovaj način, poslodavac je u dužan da sačini pismenu belešku, i zajedno sa upozorenjem je istakne na oglasnu tablu. Po proteku osam dana od dana objavljivanja, upozorenje se smatra dostavljanim.

Nepoštovanje ove strogo formalne procedure, razlog je da sud rešenje o otkazu poništi kao nezakonito.

Ako poslodavac smatra da postoje olakšavajuće okolnosti, ili da povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nisu takve prirode da zaposleni dobije otkaz, može umesto otkaza zaposlenom izreći neku od mera predviđenih zakonom.

NEDOSTAVLJANJE POTVRDE O BOLOVANJU

Ukoliko zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, u rokovima predviđenim zakonom, može dobiti otkaz od strane poslodavca. Ovaj razlog predstavlja nepoštovanje radne discipline, kako je gore u tekstu i navedeno, ali ćemo ovaj razlog zbog specifičnosti obrazložiti malo detaljnije.

Zakon o radu predviđa obavezu zaposlenog da poslodavcu dostavi potvrdu lekara najkasnije u roku od tri dana, od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. Potvrda lekara mora da sadrži i očekivano vreme privremene sprečenosti. Ukoliko je zaposleni teže bolestan, poslodavcu potvrdu mogu doneti i članovi uže porodice ili druga lica sa kojima zaposleni živi u domaćinstvu. Zaposleni koji živi sam, potvrdu može dostaviti u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih to nije mogao učiniti.

Propuštanje obaveze zaposlenog da preda potvrdu poslodavcu, predstavlja razlog za otkaz od strane poslodavca. Razlog za otkaz, ne može predstavljati to što je zaposleni prekoračio rok za dostavljanje potvrde, ako je uredno je obavestio poslodavca o sprečenosti, a samu potvrdu je dostavio po proteku roka.

NEOPRAVDANI RAZLOG ZA NEDOLAZAK

Poslodavac koji posumnja da su neopravdani razlozi za nedolazak na rad, može da se obrati nadležnom zdravstvenom organu da utvrdi zdravstvenu sposobnost zaposlenom. Poslodavac ima pravo da izabere ovlašćenu ustanovu koja će izvršiti pregled, a trošak pregleda pada na poslodavca. Navedene okolnosti poslodavac može u skladu sa opštim aktom utvrditi i na drugi način. Odbijanje zaposlenog da izvrši analizu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, takođe predstavlja nepoštovanje radne discipline, i može biti razlog za otkaz od strane poslodavca.

ALKOHOLISANOST ZAPOSLENOG

Razlog za otkaz ugovora o radu predstavlja dolazak zaposlenog na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava. Razlog za otkaz predstavlja i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koja ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Ovi razlozi predstavljaju nepoštovanje radne discipline, kako je gore u tekstu i navedeno.

Poslodavac može da uputi zaposlenog u ovlašćenu ustanovu radi utvrđivanja okolnosti da li je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava. Poslodavac je taj koji ima pravo da odabere ovlašćenu ustanovu, i trošak analize pada na njega. Poslodavac može navedene okolnosti utvrditi i na drugi način, ali u skladu sa opštim aktom.

Zaposleni koji odbije da se podvrgne pregledu, čini povredu radne discipline zbog koje mu poslodavac može otkazati ugovor o radu.

ANEKS UGOVORA O RADU

Poslodavac može zaposlenom da ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu u kom će biti izmenjeni ugovorenih uslova rada. Zakonom o radu predviđeni su slučajevi u kojima poslodavac to može ponuditi.

Poslodavac koji namerava da zaposlenom ponudi izmenu uslova rada, uz aneks ugovora o radu, dužan je zaposlenom da dostavi i pisano obaveštenje koje mora da sadrži razloge za ponuđeni aneks. Uopštene formulacije tipa “radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba organizacije rada” ne mogu se okarakterisati kao opravdan razlog, već moraju biti navedeni posebni razlozi i kriterijumi zbog čega se baš tom zaposlenom nudi aneks ugovora o radu. U obaveštenju mora biti naveden i rok u kom zaposleni treba da se izjasni, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana. Obaveštenje takođe mora da sadrži i upozorenje na pravne posledice koje mogu da nastanu ukoliko zaposleni odbije da potpiše aneks.

Ukoliko zaposleni odbije da potpiše aneks u ostavljenom roku, poslodavac mu može dati otkaz ugovora o radu. Zaposleni zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza osporava zakonitost aneksa.

Zaposleni koji potpiše aneks ugovora o radu, takođe zadržava pravo da u sudskom postupku osporava zakonitost aneksa. Zaposleni koji je potpisao aneks ugovora o radu nema pravo da odbija izvršavanje radnih zadataka predviđenih aneksom, jer tako čini povredu radne obaveze, što predstavlja jedan od otkaznih razloga, ali ima pravo da potpisani aneks osporava pred sudom.

Pored slučajeva za ponudu aneksa koji su predviđeni Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu mogu biti predviđeni i drugi slučajevi, ali njihovo neprihvatanje od strane zaposlenog ne može biti razlog za otkaz.

TEHNOLOŠKI VIŠAK

Zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca ako zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili zbog tih promena dođe do smanjenja obima posla.

U određenim slučajevima koji su predviđeni Zakonom o radu, poslodavac je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih. Pre donošenja programa, poslodavac je dužan da Nacionalnom službom za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatom kod poslodavca preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje.

Pre otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa zakonom.

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u periodu od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka ovog roka ipak nastane potreba za zapošljavanjem, prednost ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

OTKAZ NAKON MIROVANJA RADNOG ODNOSA

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine. Ovo pravo imaju i usvojilac, hranilac, odnosno staratelj. Za vreme ovog perioda zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Zaposlenom miruje radni odnos i u slučaju odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. Zakona o radu; izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Pravo na mirovanje radnog odnosa ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Gore navedeni zaposleni imaju pravo da se u roku od 15 dana od dana isteka prava na mirovanje vrate na rad kod poslodavca. Ako se zaposleni ne vrati u ovom roku, može dobiti otkaz od strane poslodavca.

KRIVIČNO DELO ZAPOSLENOG

Otkaz od strane poslodavca može dobiti zaposleni koji je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Dakle, razlog za otkaz može biti samo pravosnažna presuda, a krivično delo može biti samo delo koje je učinjeno na radu ili u vezi sa radom.

Ukoliko je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, poslodavac može zaposlenog privremeno udaljiti sa rada. Udaljenje može da traje najviše tri meseca, a nakon toga poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad, da mu otkaže ugovor o radu ako utvrdi da je postojala povreda radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ili da mu izrekne drugu meru.

U Zakonu o radu, pored gore navedenog, ranije je bio predviđen još jedan razlog zbog kog poslodavac može otkazati ugovor o radu, a to je ako ponašanje zaposlenog predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo. Ustavni sud proglasio je ovu odredbu neustavnom iz razloga što jedino sud može da utvrđuje da li određena radnja predstavlja radnju krivičnog dela, a nikako i poslodavac, pa je navedena odredba prestala da važi.

Ovaj otkazni razlog predstavlja povredu pretpostavke nevinosti. Ovo je bitno jer je zakonom već predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako je zaposleni pravosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Dakle ukoliko se desi situacija da poslodavac smatra da ponašanje zaposlenog predstavlja radnju krivičnog dela, a on još uvek nije pravosnažno osuđen, poslodavac nije ovlašćen da to utvrđuje, već može dati otkaz zaposlenom zbog nekog drugog otkaznog razloga, na primer ako ponašanje zaposlenog takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca.

OSOBE SA INVALIDITETOM I OSOBE SA ZDRAVSTVENIM SMETNJAMA

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da obavlja poslove koji mogu da izazovu pogoršanje njegovog zdravlja, ili da izazovu posledice koje mogu biti opasne po njegovu okolinu. Poslodavac je dužan da osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje poslova prema njihovoj radnoj sposobnosti.

Ukoliko zaposleni odbije da prihvati obavljanje posla koji je prilagođen njegovoj radnoj sposobnosti, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Ukoliko poslodavac ne može da obezbedi zaposlenom odgovarajući posao, zaposleni se smatra tehnološkim viškom, i može mu se dati otkaz od strane zaposlenog.

OTKAZ KOD PROMENE POSLODAVCA

Zaposlenima koji se na dan promene poslodavca nalaze u radnom odnosu, ne prestaje radni odnos, već ostaju u radnom odnosu kod novog poslodavca.

Kada dođe do statusne promene kod poslodavca, poslodavac sledbenik preuzima sve ugovore o radu od poslodavca prethodnika, koji važe na dan promene. Poslodavac prethodnik je dužan da o tome pismenim putem obavesti zaposlene. Ovo obaveštenje ima za cilj da se zaposleni upoznaju sa prenosom ugovora, i izraze svoju volju da li žele da ostanu kod novog poslodavca u radnom odnosu.

Zaposleni ima rok od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja da se izjasni o prenosu ugovora. Ukoliko se zaposleni u ovom roku ne izjasni, ili odbije prenos ugovora, poslodavac prethodnik mu može dati otkaz ugovora o radu. Imajući u vidu ovaj rok za izjašnjenje, poslodavac prethodnik mora dostaviti zaposlenom ovo obaveštenje najmanje 5 radih dana pre promene poslodavca, kako bi zaposleni imao dovoljno vremena da se izjasni.

Ako se zaposleni pisanim putem izjasni da prihvata prenos ugovora, ne donosi se posebno rešenje, niti se zaključuje novi ugovor o radu.

NEZAKONIT OTKAZ

Ukoliko sud utvrdi da je zaposlenom radni odnos prestao na nezakonit način, sud će na zahtev zaposlenog odlučiti da se zaposleni vrati na rad.

Pored gore navedenog, zaposleni ima pravo da zahteva od suda i da obaveže poslodavca da mu se isplati naknada štete za period u kome nije radio, kao i da mu se za taj period uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ukoliko zaposleni ne želi da se vrati na rad kod poslodavca, umesto vraćanja na rad sud može obavezati poslodavca da mu isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog. Ako zaposleni zahteva da se vrati na rad, a poslodavac u postupku dokaže da nastavak radnog odnosa nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, ali će mu dosuditi naknadu štete u dvostrukom iznosu.

—————————————————————————————————————–

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima može Vam pomoći advokat za radno pravo.

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Novembar 2020

9 нов

Prestanak radnog odnosa | Advokat Milan Ivetić

Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu, a može prestati na više načina. Zakon o radu detaljno reguliše prestanak radnog odnosa.

U daljem tekstu, obradićemo načine prestanka radnog odnosa.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA ISTEKOM ROKA

Radni odnos može biti zasnovan na neodređeno ili na određeno vreme, a ovo pitanje reguliše se u samom Ugovoru o radu. Ukoliko Ugovor o radu ne sadrži odredbu kojom se utvrđuje vreme na koje se zaključuje, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme. Takođe i u slučaju da poslodavac i zaposleni ne zaključe Ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Dakle, ukoliko zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme, Ugovor o radu mora sadržati odredbu koja reguliše trajanje ugovora. Protekom tog roka koji je naveden u Ugovoru, prestaje i radni odnos. U ovom slučaju poslodavac donosi Rešenje kojim konstatuje da je zaposlenom prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan.

Ukoliko po isteku ovog perioda, zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Kada protekne ovih pet radnih dana, poslodavac više ne može doneti Rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka ugovora o radu. Ukoliko donese takvo rešenje, ono je nezakonito, i zaposleni može pokrenuti sudski postupak radi njegovog poništaja.

KOLIKO TRAJE RADNI ODNOS NA ODREĐENO?

Radni odnos na određeno vreme, može trajati najduže 24 meseca, a nakon toga on prerasta u radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko poslodavac sa istim zaposlenim zaključi više Ugovora o radu, postavlja se pitanje kako se računa trajanje ovog perioda. Svako trajanje ugovora o radu se sabira, bez obzira da li između dva ugovora ima prekida ili ne. Pored toga, ukoliko između dva ugovora o radu na određeno vreme postoji prekid koji je kraći od 30 dana, ovaj period se takođe uračunava u period od 24 meseca. Ukoliko poslodavac sa zaposlenim zaključi ugovor o radu suprotno ovim odredbama, tj ukoliko se prekorači rok od 24 meseca, smatra se da je zasnovan ugovor o radu na neodređeno vreme, i radni odnos ne može prestati istekom roka.

Od gore navedenog pravila postoje izuzeci, pa tako ukoliko je u pitanju novoosnovani poslodavac, čiji upis u registar nije stariji od godinu dana, on može sa zaposlenim zaključiti ugovor o radu na određeno vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci.

Takođe ukoliko zaposleni zasniva radni odnos zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zaključiti ugovor o radu na određeno vreme do njegovog povratka. Ukoliko zaposleni radi na određenom projektu čije je trajanje unapred određeno, može zasnovati radni odnos najduže do završetka tog projekta. Postoje još neki izuzeci, a oni su navedeni u Zakonu o radu.

Zaposlenima koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme, ne može se otkazati ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, već se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Poslodavac i zaposleni mogu da se sporazumeju o uslovima prestanka radnog odnosa. U tom slučaju sačinjava se sporazum o prestanku radnog odnosa, koji je obavezno u pisanoj formi i koga potpisuju obe strane.

Osnov za prestanak radnog odnosa čini sam sporazum o prestanku radnog odnosa, pa poslodavac nije u obavezi da donosi i Rešenje o prestanku radnog odnosa. Ukoliko ga donese ono je samo deklaratornog karaktera.

OBAVEZA POSLODAVCA

Pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa, poslodavac je u obavezi da zaposlenom uruči pisano obaveštenje o posledicama koje nosi ovaj sporazum, a tiču se prava za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko se desi sporazum o prestanku radnog odnosa, zaposleni nema pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje, dok će kod iste moći da se prijavi radi eventualnog ostvarivanja drugih prava u skladu sa zakonom. Po prestanku radnog odnosa zaposlenom ne teče staž osiguranja.

Propust poslodavca da obavesti zaposlenog o posledicama sporazumnog prestanka radnog odnosa, prema stanovištu Apelacionog suda u Beogradu ne utiče na punovažnost sporazuma, već samo može biti od značaja u pogledu prava zaposlenog na naknadu štete, zbog neostvarenih prava za slučaj nezaposlenosti.

OTKAZ OD STRANE ZAPOSLENOG

Zaposleni može otkazati ugovor o radu, a pri tom nije dužan navoditi razloge zbog kojih to čini. Bitno je da otkaz bude u pisanom obliku, i da bude dostavljen poslodavcu. Usmena izjava ne proizvodi pravno dejstvo.

OTKAZNI ROK

Ono što zaposleni takođe mora ispoštovati, jeste otkazni rok. Otkaz ugovora o radu, zaposleni je dužan da dostavi poslodavcu najmanje petnaest dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Svrha ove odredbe je da poslodavac dobije dovoljno vremena kako bi pronašao novog zaposlenog. U slučaju da zaposleni ne ispoštuje otkazni rok, i prestane sa radom pre isteka otkaznog roka, može odgovarati za štetu koju time prouzrokuje poslodavcu.

Prilikom uručenja pisanog otkaza, zaposleni treba da zahteva da mu poslodavac na njegovom primerku otkaza obavezno zabeleži datum prijema, i potpiše se, jer od tog dana teče otkazni rok.

Opštim aktom poslodavca, ili ugovorom o radu može se predvideti i duži otkazni rok, ali on ne može ni u kom slučaju biti duži od 30 dana. Ove odredbe zakona su imperativnog karaktera, pa ukoliko je ugovorom o radu ili u opštem aktu poslodavca predviđen duži otkazni rok od 30 dana, on ne obavezuje zaposlenog, već je zaposleni dužan da ispoštuje samo rok od 30 dana.

Ukoliko se zaposleni nalazi na probnom radu, može otkazati ugovor, a otkazni rok u ovom slučaju iznosi najmanje pet radnih dana.

Za otkaz od strane zaposlenog nije potrebna saglasnost poslodavca. Sam pisani otkaz zaposlenog dostavljen poslodavcu predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa, ali je uobičajeno da poslodavac donese rešenje o prestanku radnog odnosa. Ovo rešenje nije konstitutivnog, već samo deklarativnog karaktera, te se njime samo konstatuje da je do prestanka radnog odnosa došlo voljom zaposlenog.

OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Ovo je veoma složeno pitanje i nezakonit otkaz od strane poslodavca često je predmet sudskog spora. S toga poslodavci moraju biti veoma oprezni kada nameravaju da otkažu ugovor o radu zaposlenom. Da bi se rizik od poništaja rešenja o otkazu smanjio na najmanju moguću meru poslodavcima se savetuje da se za ova pitanja obrate stručnom licu, advokatu koji se bavi pitanjima otkaza.

Razlozi za otkaz od strane poslodavca su brojni, i Zakon o radu detaljno reguliše i razloge i proceduru.

ODLAZAK U PENZIJU

Radni odnos prestaje zaposlenom koji napuni 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Međutim poslodavac i zaposleni mogu da se sporazumeju da i nakon ovog perioda zaposleni i dalje ostane u radnom odnosu.

OTPREMNINA ZA ODLAZAK U PENZIJU

Kada zaposleni stekne uslov za odlazak u penziju, poslodavac je dužan da mu isplati otpremninu u visini od najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji. Opštim aktom može biti predviđen i veći iznos.

Zaposleni ima pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak nad poslodavcem, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečaja. Otpremnina se isplaćuje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji.

SMRT ZAPOSLENOG

Radni odnos prestaje ukoliko nastupi smrt zaposlenog. Novčana potraživanja koja je zaposleni ostvario u toku trajanja radnog odnosa, a koja mu nisu isplaćena, pripašće njegovim naslednicima.

Poslodavac je dužan da isplati naknadu pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može se predvideti i pravo na solidarnu pomoć članovima porodice preminulog zaposlenog. Opštim aktom može biti utvrđena i pomoć porodici za slučaj penzionisanog radnika.

SMRT KAO POSLEDICA POVREDE NA RADU

Ukoliko je smrt zaposlenog nastupila kao posledica povrede na radu, ili profesionalne bolesti, članovi uže porodice imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove. Lice koje je preminuli izdržavao, imaju pravo i na naknadu materijalne štete koju trpe gubitkom izdržavanja.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZBOG PRESTANKA RADA POSLODAVCA

Radni odnos zaposlenom prestaje i u slučaju prestanka rada poslodavca.

U slučaju kada privredno društvo prestaje sa radom, a ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, otvara se postupak likvidacije. Zaposleni koji imaju neisplaćena potraživanja, prijavljuju ista likvidacionom upravniku, a detaljna procedura regulisana je Zakonom o privrednim društvima.

Preduzetnik koji je brisan iz registra, odgovara zaposlenima za neisplaćena potraživanja svojom ličnom imovinom.

ŠTA KADA PRIVREDNO DRUŠTVO NEMA DOVOLJNO IMOVINE?

Ukoliko privredno društvo nema dovoljno imovine da namiri sve svoje obaveze, pokreće se postupak stečaja, a koji je detaljno regulisan Zakonom o stečaju. Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu, a o otkazu ugovora odlučuje stečajni upravnik. Stečajni upravnik će obavestiti Nacionalnu službu za zapošljavanje o datim otkazima. Stečajni upravnik može da zadrži u radnom odnosu neke zaposlene, ali isto tako može i da uz saglasnost stečajnog sudije angažuje potreban broj novih zaposlenih radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja samog stečajnog postupka. Zarade i ostala primanja ovih zaposlenih se namiruju iz stečajne mase.

ISPLATNI REDOVI

Pošto privredno društvo u stečaju nema dovoljno imovine za namirenje svih dugovanja, stečajni poverioci se svrstavaju u isplatne redove, tako da se stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu namiriti tek kada se namire stečajni poverioci iz višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci iz istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini potraživanja.

U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka.

U prvom isplatnom redu nalaze se i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu čini najniža mesečna osnovica doprinosa.

Zaposleni kome su utvrđena potraživanja u stečajnom postupku, a koji nije uspeo da ih naplati, ima pravo da ista napati u postupku pred Fondom solidarnosti. Ukoliko je zaposleni delimično naplatio potraživanja u stečajnom postupku, ima pravo na razliku. Zahtev Fondu se podnosi u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke suda kojom su mu utvrđena potraživanja, a ukoliko zaposleni propusti ovaj rok, gubi pravo. Zakonom o radu je regulisano koja potraživanja zaposleni može ostvariti pred Fondom za solidarnost.

DRUGI SLUČAJEVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA

Radni odnos može da prestane i nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.

Ako je došlo do gubitka radne sposobnosti kod zaposlenog, prestanak radnog odnosa nastaje danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Ako je zaposlenom po odredbama zakona, odnosno po pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a poslodavac ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, radni odnos prestaje danom dostavljanja pravnosnažne odluke.

Radni odnos prestaje zaposlenom na dan stupanja na izdržavanje kazne zatvora, ako zbog izdržavanja mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada. Prestanak radnog odnosa nastaje danom početka primenjivanja te mere.

Zaposlenom koji je mlađi od 18 godina života, prestaje radni odnos na zahtev njegovog roditelja ili staratelja

Prestanak radnog odnosa može biti i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

—————————————————————————————————————–

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić
Novembar 2020

3 нов

Ugovor o poklonu | Advokat Milan Ivetić Novi Sad

Poklon biva kad ko dobrovoljno drugome što da, ne ištući niti primajući ikakve za to naplate.

Ugovor o poklonu je takav ugovor kod kog jedna ugovorna strana prenosi ili se obavezuje da prenese drugoj ugovornoj strani u svojinu određenu stvar ili neko drugo pravo, i to bez ikakve naknade.

Kod ovog ugovora dakle imamo dve ugovorne strane. Strana koja poklon daje, naziva se Poklonodavac, a druga ugovorna strana koja prima poklon naziva se Poklonoprimac.

KOJIM PROPISOM JE REGULISAN UGOVOR O POKLONU?

Izgleda neobično, ali ugovor o poklonu nije regulisan niti jednim zakonom donetim u poslednjih stotinu pedeset pa i više godina.

Odredbe koje regulišu poklone, ne nalaze se u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, a suprotno bi bilo za očekivati obzirom da se ovim zakonom reguliše većina ugovora u našem pravu. Očigledno da je napravljen propust tvoraca ovog zakona, jer su zastupali stanovište da ugovor o poklonu nije karakterističan za robni promet, pa je izostavljen jedan ovako bitan i čest ugovor.

Šta raditi i koje odredbe primeniti na poklone, kada nije regulisan modernim zakonima?

Ovde se vraćamo u istoriju.

Neposredno nakon drugog svetskog rata, 1946. godine, donet je “Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije”. Svi pravni propisi Kraljevine Jugoslavije najednom su prestali da važe, iz razloga što je bilo u planu stvaranje jednog potpuno novog društvenog i ekonomskog uređenja. Međutim da nova država ne bi ostala u pravnom vakumu i bez propisa. U navedenom zakonu je ostavljena mogućnost da se pravna pravila sadržana u ranijim propisima mogu primenjivati ukoliko ta pravila nisu u suprotnosti sa ustavom, načelima ustavnog poretka, zakonima i ostalim propisima nove države.

Ovde se vraćamo u 1844. godinu i Građanskom zakoniku za Kraljevinu Srbiju. Dakle pravila koja se primenjuju na ugovor o poklonu napisana su sredinom XIX veka, još uvek su na snazi, a sadržana su u starom Srpskom građanskom zakoniku.

Pojedine odredbe Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju regulišu poklon, ali ove odredbe treba primenjivati samo u smislu tih zakona.

ŠTA SE MOŽE POKLONITI?

Najčešći predmet poklona je određena stvar.

Stvar može biti pokretna, kao što je na primer:

automobil
knjiga
ručni sat, itd…

Stvar može biti nepokretnost kao što je na primer: kuća

stan
lokal
garaža
plac
njiva, itd…

Predmet poklona može postojati u trenutku zaključenja ugovora, ali to nije nužno. Može se pokloniti i neka buduća stvar koja će tek nastati.

Poklon ne mora biti samo stvar. Može se pokloniti i svako prenosivo imovinsko pravo.

Otpuštanje duga, takođe se smatra poklonom.

NIŠTAVOST UGOVORA O POKLONU

Poklon mora biti moguć, dopušten i određen, odnosno odrediv. Kad je predmet poklona nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav. Šta ovo u praksi znači?

NEMOGUĆ POKLON

Tako na primer, ugovor o poklonu kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj pokloniti određenu stvar koja više ne postoji jer je uništena je ništav, iz razloga što predmet ovog poklona nije moguć.

NEDOPUŠTEN POKLON

Promet stvari ili prava koje se poklanja mora biti dopušten prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Određene stvari su izuzete iz prometa, ili je promet ograničen, pa tako poklon koji je učinjen suprotno ovome ne proizvodi pravno dejstvo. Primer je poklon stranom državljaninu koji je učinjen suprotno zakonu, a više detalja o tome možete naći u nastavku teksta.

NEODREĐEN POKLON

Ugovor o poklonu mora da sadrži podatke pomoću kojih se sadašnji ili budući poklon može odrediti, u suprotnom ugovor je ništav.

POKLON STRANCU

Kada su u pitanju pokretne stvari, strana fizička i pravna lica mogu ih dobijati na poklon po istom tretmanu kao i domaća. Kada su u pitanju nepokretnosti, postoje izvesna ograničenja koja su sadržana u Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu.

Strano fizično lice može pod uslovom uzajamnosti dobiti na poklon pravo svojine na stambenoj zgradi ili stanu isto kao i državljanin Republike Srbije. Ukoliko strano fizično ili pravno lice obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, može pod uslovom uzajamnosti sticati nekretnine koje su mu neophodne za obavljanje delatnosti. O tome da li postoji uzajamnost, odgovor se može zatražiti od ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.

Nekretnine koje se nalaze na određenim područjima mogu biti izuzete od gore navedenih pravila.

POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE KAO POKLON STRANCU

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je predviđeno da državljanin države članice Evropske unije može steći poljoprivredno zemljište ako je najmanje deset godina naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalazi zemljište, obrađuje zemljište koje je predmet pravnog posla najmanje tri godine, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo barem deset godina, i ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti. Ovo lice može najviše steći do 2 ha (hektara) poljoprivrednog zemljišta. Ipak ne može sticati zemljište koje se nalazi u zoni do 10 km od granice, koje pripada ili se graniči sa vojnim postrojenjem i kompleksom, ili se nalazi u zaštitnim zonama oko njih, i u drugo zemljište izuzeto zakonom.

Pravni posao koji je suprotan navedenom je ništav.

USMENI UGOVOR O POKLONU

Poklon pokretnih stvari može da se učini usmeno, tj bez pisanog ugovora. Uslov za punovažnost usmenog ugovora je da pokretna stvar bude predata.

Ukoliko poklonodavac samo stvar obeća, a stvar ne preda, poklonoprimac ga ne može sudom naterati da obećani poklon preda. Ukoliko pak postoji pismeni ugovor, a poklonodavac na zahtevanje poklonoprimca neće da preda stvar, poklonoprimac ima pravo od suda zahtevati da poklonodavca obaveže na predaju stvari.

UGOVOR O POKLONU NEPOKRETNOSTI

Ukoliko se radi o poklonu nepokretnost, ugovor o poklonu mora biti sačinjen u pismenoj formi, i potvrđen od strane javnog beležnika. Ugovor najčešće sačinjava advokat, a javni beležnik isti overava (solemnizuje).

Ukoliko ugovor nije sačinjen u zakonom propisanoj formi je ništav, i ne proizvodi pravno dejstvo.

Ukoliko je poklonodavac u braku, biće neophodno da potpisnik bude i njegov bračni drug koji će dati saglasnost na ugovor, osim u slučaju da je poklonodavac nekretninu koju namerava da pokloni stekao nasleđem, dobio na poklon ili je ona na neki drugi način postala njegova posebna imovina (tj. ne predstavlja bračnu tekovinu).

Poklonoprimac, bilo da je u braku ili ne, poklon stiče u režimu posebne imovine, i poklonjena nekretnina ne predstavlja bračnu tekovinu.

SAGLASNOST UGOVORNIH STRANA

Za nastanak ugovora o poklonu potrebna je saglasnost volja i poklonodavca i poklonoprimca. Dakle u situaciji kada poklonodavac želi da pokloni određenu stvar poklonoprimcu, neće se smatrati da je učinjen poklon ukoliko ga poklonoprimac ne prihvata. Bez saglasnosti poklonoprimca da poklon primi ne može nastati ugovor o poklonu. Dakle poklon ne može biti nametnut.

Takođe ne smatra se poklonom ukoliko dva lica ugovore potraživanje u korist trećeg lica. Ovo se ne smatra poklonom jer nedostaje saglasnost te treće strane.

Poklona nema ni kada jedno lice obeća drugom da će mu neko treći nešto darovati. Sve dok nedostaje saglasnost te treće strane, nju ništa ne obavezuje.

POREZ NA POKLON

Zakonom o porezima na imovinu regulisan je poreski tretman poklona.

KADA SE PLAĆA POREZ

Porez se plaća ukoliko je predmet poklona pravo svojine na nepokretnosti, gotov novac, pravo intelektualne svojine, upotrebljavano motorno vozilo, itd…

KADA SE NE PLAĆA POREZ

Od oporezivanja je izuzet poklon udela u pravnom licu, poklon hartija od vrednosti, poklon motornog vozila koje nikada nije bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, itd…

Obveznik poreza na poklon je poklonoprimac. Za osnovicu poreza se uzima tržišna vrednost na poklon primljene imovine, a tržišnu vrednost utvrđuje Poreska uprava.

Poreske stope su različite. Obveznici koji se u odnosu na poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu plaćaju porez na poklon po stopi od 1,5%, dok oni koji se nalaze u trećem ili daljem naslednom redu plaćaju po stopi od 2,5%.

OSLOBOĐENJE OD POREZA

Od poreza na poklon oslobođeni su poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.

Poklonoprimac drugog naslednog reda je oslobođen u slučaju da je sa poklonodavcem živeo u domaćinstvu neprekidno najmanje godinu dana pre prijema poklona, a na poklon prima jedan stan, ili na poklon prima imovinu koja mu služi za obavanje svoje poljoprivredne delatnosti.

Porez se ne plaća ni ukoliko je predmet poklona pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA

U ostavinskom postupku, moguće je da jedan naslednik ustupi svoj nasledni deo drugom nasledniku. Zakon o nasleđivanju definiše da se po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju pravila o poklonu.

Poreska uprava po pitanju poreskog tretmana ovog ustupljenog dela, takođe gleda kao na poklon.

Možemo imati situaciju gde jedan naslednik u ostavinskom postupku iza svog roditelja ustupa svoj nasledni deo svom rođenom bratu, a brat se prihvata svog naslednog dela, kao i dela koji mu je ustupljen. Dakle jedan brat postaje naslednik celokupne imovine, i to jednu polovinu dobija kao svoj nasledni deo, a drugu polovinu kao ustupljeni deo (poklon od brata). Poreska uprava će ga osloboditi poreza na prvu polovinu zaostavštine jer se u odnosu na svog roditelja od kog je nasledio prvu polovinu nalazi u prvom naslednom redu, dok će druga polovina biti oporezovana po stopi od 1,5% jer se ista tretira kao poklon od brata, a u odnosu na brata se on nalazi u drugom naslednom redu.

UGOVOR O POKLONU JE DOBROČIN UGOVOR

Bitna karakteristika ugovora o poklonu je da se poklon čini bez ikakve naknade, i od ugovorne strane koja poklon prima se ne očekuje da bilo šta za uzvrat isplati. Ukoliko bi u ugovor bilo predviđeno da onaj ko prima poklon nešto mora i da plati, onda ne bismo imali ugovor o poklonu, već bi se u tom slučaju radilo o kupoprodaji.

Namera darežljivosti ili animus donandi je namera poklonodavca da bez naknade uveća imovinu poklonoprimca, ali i volja poklonoprimca da besplatno pribavi imovinsku korist na račun imovine poklonodavca. Ova namera se ne pretpostavlja, već mora nedvosmisleno da proizilazi iz sadržine ugovora.

SPOSOBNOST UGOVARANJA UGOVORA O POKLONU

Da bi ugovor o poklonu bio punovažan, potrebno je da ugovorne strane imaju poslovnu sposobnost koja se traži, a ona je različita kod lica koje poklon daje i lica koje poklon prima.

Poklonodavac mora imati potpunu poslovnu sposobnost, obzirom da je on taj koji raspolaže svojom imovinom. Za fizičko lice ovo znači da je napunio 18 godina života, i da nije u vanparničnom postupku lišen poslovne sposobnosti. Izuzetno poslovna sposobnost se može steći i sa 16 godina života pod zakonom određenim uslovima.

Stariji maloletnici, tj lica od 14. do 18. godine života mogu sačiniti poklon samo ukoliko je vrednost imovine malog značaja, ali maloletnik stariji od 15 godina može slobodno raspolagati svojom imovinom koju stekne radom. Raspolaganje nekretninama, kao i pokretnom imovinom velike vrednosti vrše roditelji, ali je neophodna saglasnost organa starateljstva, kako to propisuje Porodični zakon.

Za poklonoprimca postoje blaži kriterijumi, pa tako poklon može primiti i dete do navršene 14 godine života, obzirom da poklonom ono preduzima pravni posao kojim stiče samo prava, a ne i obaveze. Ipak kada je u pitanju poklon u vidu nekretnine, u postupku overe ugovora, maloletnika zastupa roditelj.

Pravno lice može zaključiti ugovor u okviru svoje pravne sposobnosti.

KOJE SU OBAVEZE POKLONODAVCA?

Osnovna obaveza koja proističe iz ugovora o poklonu jeste da poklonodavac preda stvar, ili da prenese određeno pravo. To može biti učinjeno u trenutku sačinjenja ugovora, ali se poklonodavac može obavezati da to učini i kasnije.

Poklonodavac odgovara za štetu koju načini poklonoprimcu, a šteta može nastati pre ili posle predaje poklona.

Ukoliko nakon zaključenja ugovora stvar i dalje ostaje kod poklonodavca, on odgovora za propast ili oštećenje stvari. Ipak može se osloboditi obaveze da stvar preda ukoliko ona propadne ili bude oštećena bez njegove krivice, a u pitanju je individualna nezamenjiva stvar.

OPOZIV POKLONA

Raskidanje ugovora o poklonu može se učiniti na osnovu saglasnosti volja ugovornih strana, dakle sporazumno. Jednom učinjen poklon, može biti vraćen, a ukoliko poklonodavac još uvek nije predao poklon, raskidom ugovora on se oslobađa te obaveze.

JEDNOSTRANI RASKID UGOVORA O POKLONU

Pored sporazumnog raskida ugovora, postoji mogućnost i da poklonodavac jednostrano raskine ugovor iz određenih razloga.

NEZAHVALNOST POKLONOPRIMCA

Nezahvalnost poklonoprimca jedan je od razloga za raskid ugovora o poklonu. Ipak, potrebno je da ta nezahvalnost bude određenog stepena. Poklonodavac može opozvati poklon ukoliko poklonoprimac svojim ponašanjem pokaže veliku nezahvalnost, u vidu napada na njegov život, povredu tela ili časti, ili u vidu narušavanja njegove slobode i imovine.

NEDOSTATAK STREDSTAVA ZA ŽIVOT

Nedostatak sredstava za život predstavalja još jedan razlog zbog kojeg poklonodavac može opozvati učinjeni poklon. On to može učiniti ako nema dovoljno sredstava da izdržava sebe ili lica koje je dužan da po zakonu izdržava. Poklonodavac ovo može učiniti ukoliko ne postoje lica koja su dužna da ga izdržavaju, ili ako postoje a nisu to u mogućnosti, zatim da poklonoprimac nije i sam u oskudici, i da je poklon još uvek nalazi u imovini poklonoprimca. Iako ova detaljnija pravila nisu predviđena Srpskim Građanskim zakonikom, ona se nalaze u Austrijskom građanskom zakoniku iz 1812. godine koji se takođe primenjuje u slučaju poklona.

RAZVOD

Razvod ili poništaj braka jeste razlog da vraćanje poklona, a ovaj institut regulisan je Porodičnim zakonom. Vraćaju se pokloni čija je vrednost nestarzmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine, dok se uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome ne vraćaju. Takođe ukoliko bi vraćanje poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za supružnika koji ga je primio, supružnik koji je poklon dao nema pravo na povraćaj.

Pored poklonodavca, opozivanje poklona mogu učiniti i treća lica, a to su nužni naslednici ukoliko im je poklonom povređeno pravo na nužni deo, zatim lica koja je poklonodavac dužan da izdržava ukoliko je povređeno njihovo pravo na zakonsko izdržavanje, i poverioci poklonodavca ukoliko je osujećeno njihovo pravo na naplatu potraživanja (Paulijanska tužba – actio Pauliana)

Advokat Novi Sad
Milan Ivetić

3 јул

Onaj koji drugome prouzrokuje štetu, dužan je da tu štetu i nadokandi. Međutim ne u svakom slučaju. Štetu će biti dužan da nadoknadi onaj ko je istu prouzrokovao namerno ili nepažnjom. Ukoliko štetnik uspe da dokaže da je štetu prouzrokovao slučajno, ili usred više sile, on neće biti dužan da tu štetu nadoknadi.

Lice koje nije sposobno za rasuđivanje ne odgovara za štetu koju prouzrokuje. Za štetu koju prouzrokuje ovo lice, odgovara onaj koji je dužan da vodi nadzor nad tim licem. Međutim, i lice koje vrši nadzor se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršio, a ako nije, da bi šteta nastala čak i pri brižljivom vršenju nadzora.

Onaj ko prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovoran je za štetu, izuzev ako dokaže da u to stanje dospeo nije svojom krivicom. Ako je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Dete do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje. Za štetu odgovaraju njegovi roditelji bez obzira na svoju krivicu. Međutim, roditelji ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu, ili ako dokažu da postoji neki od opštih razloga za isključenje njihove odgovornosti.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice

Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara za štetu.

Staratelj, škola ili druga ustanova, odgovaraju za štetu koju je prouzrokovao maloletnik dok je bio pod njihovim nadzorom, osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.

Odgovornost po osnovu pravičnosti. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimično. Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimično, iako za nju nisu krivi.

Preduzeća, druga pravna lica i poslodavci, odgovaraju za štetu koju prouzrokuje njihov zaposleni radnik u radu ili u vezi sa radom. Ukoliko je zaposleni radnik tu štetu načinio namerno, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zaposlenog radnika. Lice koje je naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa.

Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane.

Kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, otklanjajući neku opasnost, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak te opasnosti. Takođe naknada štete se može tražiti ili od lica od kojih je otklonjena šteta, ali ne više od koristi koju su imala od toga. Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.

Dozvoljena samopomoć. Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu, nije dužan naknaditi štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći. Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oštećenika. Ko dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Međutim, ništava je izjava kojom je neko pristao da mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena.

Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran. Umesto imaoca stvari, za štetu odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi, ali će pored njega odgovarati i imalac stvari ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari. Imalac odgovara za štetu ako je opasnu stvar poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje.

U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom. Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Proizvođač odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu, koju je mogao predvideti, spreči putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovarajućom merom.

Odgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija. Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu. Organizatori, učesnici, podstrekači i pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uređenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu. Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Odgovornost organizatora priredbi. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.

Odgovornost zbog uskraćivanja pomoći. Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima slučaja morao predvideti. Ako pravičnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovor. Lice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa. Preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Advokat Novi Sad

Milan Ivetić

3 јул

Česti su slučajevi da na ulici pas lutalica ujede prolaznika.

Prvo ćemo razmotriti pitanje koja je vrsta štete ovde u pitanju. Dakle u ovom slučaju postoji nematerijalna šteta u vidu straha koji je oštećenik doživeo prilikom napada psa, i straha koji je oštećenik osećao kasnije kao posledicu tog napada. Takođe postoji nematerijalna šteta u vidu fizičkog bola koji je oštećenik trpeo za vreme napada i koji je osećao kasnije kao posledicu napada psa. Takođe u nekim slučajevima može da nastane nematerijalna šteta u vidu psihičkog bola kao posledica npr. naruženosti, ili trajnog invaliditeta…

Pored nematerijalne štete, kao posledica ujeda psa može da nastane i materijalna šteta. U zavisnosti od konkretnog slučaja materijalnu štetu bi mogli da čine : šteta na garderobi koja je nastala prilikom ujeda, troškovi lekova koje je oštećenik morao da kupi, ostrali troškovi lečenja i prevoza ukoliko ih je bilo, a ukoliko su posledice ujeda teže te zbog njih oštećenik neko vreme ne može da obavlja posao koji bi inače obavljao da nije šteta nastala, materijalna štetu čini i izmakla dobit koju bi oštećenik mogao da ostvari da se događaj nije desio.

Pitanje ko odgovara za štetu nastalu ujedom psa. Ukoliko pas ima vlasnika, za ovu štetu odgovara vlasnik. Ukoliko je u pitanju pas lutalica, za nastalu štetu odgovara javno preduzeće koje ima obavezu da na teritoriji gde je šteta nastala uklanja pse lutalice, ili jedinica lokalne samouprave (Opština, Grad)

Ukoliko je isključivo štetnik doprineo da ga pas ujede, na primer tako što je namerno izazivao psa, za nastalu štetu bi bio isklučivo on bio kriv, i ne bi imao pravo na naknadu.

Advokat Novi Sad

Milan Ivetić

1 2 3 4 5